Предузетници ће се на кредит повољно поновити

које су кренуле па тако предузетници и власници малих и средњих предузећа већ могу конкурисати за кредите за набавку опреме. Министарство привреде и банке пласираће више од две милијарде динара у опремање домаћих компанија а све у циљу повећања конкурентности. Јавни позив је већ упућен, а акција ће трајати све док се новац не утроши.

Привредницима код је нас све теже да се одлуче за кредит јер банке имају строге критеријуме и зато је свака помоћ добродошла, а посебно што се код поменутих кредита четвртина новца добија бесповратно, а камате су за наше услове повољне и крећу се од 3,5 одсто на годишњем нивоу за кредите с валутном клаузулом.

Држава је за бесповратну помоћ обезбедила 542 милиона динара. Најнижа сума која се додељује једном лицу је 250.000 динара, а највиша два и по милиона. Чак седамдесет процената цене нове машине или друге опреме привредник може обезбедити преко таквог кредита, а остатак мора да нађе сам. Преко поменутог програма могу се куповати нове машине, али и половне које нису старије од десет година.

За тај пројекат државе и банке су и те како заинтересоване па, по речима помоћнице министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић, нису све које су се јавиле на конкурс добиле посао, него су изабране четири које су понудиле најбоље перформансе. Те повољне позајмице одобравају Креди агрикол, Уникредит, Интеза и Ерсте банка.

Креди агрикол банка кредите одобрава на период од 18 до 60 месеци, а корисници могу рачунати на грејс-период од шест месеци. Руководилац за пословање с малим и средњим предузећима у тој кући Владимир Шкрбић  каже да ће тај програм допринети унапређењу пословања, али и отварању нових радних места.

У Уникредит банци клијенти могу бирати између варијабилне стопе, која износи 3,62 одсто моментално, и фиксне која је 5,20, а кредити су индексирани. По речима члана Извршног одбора те банке задуженог за корпоративно и инвестиционо банкарство Енрика Вердоа, ти зајмови помоћи ће том сегменту привредника да развију пословање, модернизују производњу, а затим могу покушати да изађу на међународно тржиште.

О томе колико је та помоћ добродошла привредницима, стручњак с Економског факултета у Београду др Благоје Пауновић каже да су наши капацитети стари и израубовани па ће модернизација и те како добро доћи, али и да надлежни никако ту не би требало да стану. Малом бизнису би, по његовим речима, веома годило да се парафискални намети смање, а поједини чак и укину, а и смањење пореских обавеза би помогло.

– Не треба увек ићи на повећање прихода, као што је то случај с овим кредитима, јер и смањење на страни расхода веома добро дође – тврди др Пауновић. – Такође, привредницима би и те како одговарало да имају добар гаранцијски фонд који ће ефикасно радити.

Д. Вујошевић