Прави се листа забрањених послова за малолетнике
У статистичкој анализи запослених и незапослених у већини држава, па и код нас, анализирају се подаци о броју радно способних лица у које су
убројане особе до 15 до 65 година живота. Ма колико то на први поглед изгледало чудно, чињеница је да постоје и малолетници који раде и остварују приходе од свог рада, као што постоје и они који се одлуче да се пријаве на евиденцију за незапослене иако нису пунолетни јер траже запослење. Евидентирани број младих између 15 и 18 година није велики јер се многи налазе ван званичних државних институција радећи на “црно” често и послове који им тако младима не припадају, а и нарушавају њихово здравље.
Влада Србије најавила је скоро усвајање листе опасних послова за млађе од 18 година. Листа је направљена у сарадњи радне групе Министарства за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику и Европске радне организације и предвиђа да ученици млађи од 18 година не смеју да дижу терет тежи од 15 килограма, док је за ученице килажа смањена на 10 килограма. Такође, малолетници не би смели да стоје у неправилном положају, да користе оштре предмете, раде ноћу или бораве у објектима у којима се пуши.
Један од учесника израде листе опасних послова за млађе од 18 година професор Предраг Булат објашњава да циљ овог документа није да се неком ускрати едукација, него да ђаци који раде праксу буду безбедни. Додаје да је неопходно да деца која раде буду квалитетно заштићена као и да постоји особа која би их едуковала и одговарала за њих. То је посебно важно ако се има у виду да Србија намерава да у многе стручне школе уведе дуално образовање, које подразумева да ученици првих, других и трећих разреда средњих школа уче практичан рад, а њега нема уколико не буду и сами радили за и са машинама од којих су многе опасне уколико се са њима неправилно рукује.
По мишљењу Томислава Живановића, председника главног Синдиката просветних радника Србије “Независност”, листа послова забрањених за малолетнике ће бити корисна само уколико се заиста буде поштовала .- На тај начин ће се спречити злоупотреба деце, али је неопходно и да фирме и компаније одреде лице задужено да води и одговара за децу.
Злоупотреба на пракси има одавно, али је са листом опасних послова и појачаном контролом сведена на минимум. У процесу дефинисања листе посебно се водило рачуна о дуалном образовању, односно обавезном обезбеђеивању мера безбедности и здравља на раду током стицања практичних вештина - објашњава Живановић.
Радна група је првобитно имала намеру да ова листа послова забрањених за малолетнике буде шира, али се од тога одустало када су изнете чињенице да би неке забране могле угрозити праксу средњошколаца која су изабрала управо занимања која нису добра за њих док су малолетни, али су потребна држави. Тако је првобитно било замишљено да се на листи нађе забрана малолетницима да служе алкохол, али се од тога одустало јер онда ученици стручних школа не би могли да раде праксу у угоститељским објектима.
Иначе, у државама које су ратификовале Међународну конвенцију о најгорим облицима дечијег рада, попис забрањених послова за млађе од 18 година, разликује се од земље до земље. Србија је овај документ ратификовала још 2003.године, а земље потписнице састављају сопствену листу забрањених послова сходно специфичностима поднебља и прилика у друштву, али заједничко им је забрана рада деце у опасним занимањима.
Под опасним радом подразумева се рад под земљом, бродоградња, услуге на броду и поморски рад, рад са машинама које су у покрету, рад са експлозивом или штетним материјама и рад са оловом или цинком, ноћни рад... Поједине државе су на своју листу забрањених послова стабиле и забрану рада у кладионицама млађима од 18 година.
Љ. Малешевић
Хлеб најчешће зарађују на улици
Центри за социјални рад процењују да око хиљаду млађих од 18 година живи и ради на улицама. Процене показују да није реч само о ромској деци већ и малишанима из породица са дубоко поремећеним односима. Родитељи овој деци намећу улогу хранитеља породице па они настоје да на улици зараде новац којим ће прехранити млађу браћу и сестре. Како је, према оцени социјалних радника, њихова ресоцијализација веома тешка, потребно је проблем малишана који просе на улицама другачије решити.