После ђачке клупе сигурно радно место

 покуша да се број програма дуалног образовања подигне са 14 на 70. Он наводи да 1.300 привредних субјеката у Србији има неки вид сарадње са школама, а највећи дефицит кадрова је у металској, електронској, текстилној и грађевинској индустрији и пољопривреди. У пилот-пројекте дуалног образовања, како је навео, укључено је 40 компанија и 18 школа.

– Дуално образовање је неопходно ради запошљавања, раста БДП-а, животног стандарда, ради европске интеграције Србије, односно за сва најважнија питања у којима Србија мора да има боље резултате – нагласио је Вучић, додајући да у Србији има 150.000 младих од 16 до 24 године који нити раде, нити се школују.



Као најбољи пример успешног и потребног дуалног образовања истиче се Швајцарска, која има најнижу стопу незапослености младих у свету. Наиме, у тој држави дуални модел стручног образовања представља најзаступљенији начин школовања, за које се годинама опредељује више од две трећине младих. Швајцарски модел је вид јавно-приватног партнерства где су кључни партнери државне школе и приватна предузећа.



Држава има улогу медијатора у процесу, односно обезбеђује најбоље могуће услове компанијама које учествују у дуалном образовању, подстиче отварање радних места за учење за ученике и помаже младима да одаберу занимање и компанију. Тамошњи ђаци проводе три до четири дана у компанијама, а један или два у школи.



У Швајцарској око 40 одсто компанија које испуњавају услове да се баве дуалним образовањем, то и чини. Укључивање је теже мањим компанијама које су или ускоспецијализоване у пословању или у редовима запослених немају квалификоване кадрове за менторе ученицима. Швајцарске компаније, због користи које имају од таквог модела образовања, покривају трошкове оспособљавања ђака током три до четири године, при чему у завршној години њиховог школовања остварују профит на том радном месту. Зараде се крећу око 11-13 одсто просечне плате квалификованог радника на одговарајућем радном месту, али нису законски ограничене, као што је то случај с другим земљама у којима функционише сличан дуални модел образовања.



Приватни сектор почетком сваке године доставља потребе за ученицима у привреди да би кантони могли благовремено да одговоре захтевима и организују наставу у стручним школама. Концепт стручног усавршавања дефинишу пословна/струковна удружења различитих профила, која су уједно и најважнији партнер у систему, а то значи да приватни фактор има врло активну улогу у креирању програма образовања и у њиховом ревидирању и унапређењу. Образовни програми се ревидирају сваких пет година.



Љ. Малешевић

 

У Швајцарској 230 стручних профила



У оквиру швајцарског дуалног образовања постоји око 230 стручних профила за које се ђаци школују и за које постоји интерес на тржишту рада. Традиционално, најтраженији образовни профил су комерцијалиста, трговац, неговатељица, електричар, ИТ техничар, кувар, логистичар.