Порезници дужнике чекају до јула

поднети захтеве за репрограм, а једини услов је да су испунили све текуће обавезе у плаћањима пореских обавеза до 4. марта ове године те да о томе надлежној јединици Пореске управе могу да доставе доказ.

Могућност да одложе плаћање Закон о пореском поступку и пореској администрацији без додатних обезбеђења као што су хипотека или залога, има правна лица и предузетници чији дуг није изнад 1,5 милион динара. Код грађана та граница је 200.000 динара.

На захтев обвезника, Пореска управа може одложити плаћање пореског дуга до два милиона динара највише на 60 месечних рата. Уколико испуни све обавезе, камата се брише. За дуговања већа од поменуте суме уз исте услове отписује се 50 одсто камате.

Грађани су добили нешто краће рате. Они који дугују до 50.000 динара могу их отплаћивати до две и по године. До 100.000 – на 40 рата, до 200.000 динара дуга на 50 рата, а преко тога на 60. Уколико обавезе испуне на време, и њима следи отпис камате.

Одлагања се односе не само на порезе из републичке надлежности већ и на порез на имовину. Он је у надлежности општинских пореских администрација, али се и на њих односи Закон о пореском поступку и пореској администрацииј који је донет на републичком нивоу.

Порески стручњаци су листом били против тога, сматрајући да ће то само утицати на пораст пореске недисциплине. Поставља се питање колико је та одлика била рационална.

О томе стручњак за финансије др Коста Јосифидис каже:

– Из овог одлагања може се прочитати да је сума ненаплативих пореза прилично висока – наводи он. – Држава тим репрограмима помаже и себи да напуни државну касу, али и обвезницима. Они сада имају прилику да своје обавезе репрограмирају и тако се отарасе старих дугова под повољнијим условима.

Старим дужницима остаје да плаћају обавезе на време. Али су зато евентуални нови дужници дошли у прилично занимљив положај: затезна камата за пореска дуговања је смањена и износи колико и референтна стопа Народне банке Србије, а то је 4,25 одсто. Испада да предузеће или предузетник који не плати порез већ новац који по том основу дугује држави користи као обртна средства ,добија најповољнији зајам који се у Србији тренутно може добити. Хоће ли то подстаћи нови талас пореске недисциплине?

– На сваком обвезнику је да одлучи како ће се понашати – објашњава Јосифидис.

Многи програми помоћи коју даје држава, њени фондови или међународне институције, доступни су само уз редовно плаћање пореза. Зато избегавање пореза не мора увек да буде добра опција.

Д. Вујошевић

Помоћ добродошла

С тиме да је грађанима потребно помоћи да измире дуг држави и општинама слаже се и Александар Грунауер из ГИЗ-а.

Он каже да има доста грађана који нису имали могућности да плате дуг. Репрограм им отвара могућност да то сада учине.