Пољопривреди 2,9 милијарди динара за инвестиције

повећала инвестиције.

– Буџет за мере руралног развоја, где спадају и инвестиције, у односу на лане увећан је с 1,3 милијарде динара на 2,9 милијарди – каже за „Дневник” директор Управе за аграрна плаћања Жарко Радат. – Подстицаји за инвестиције ће се исплаћивати у преради и примарној пољоприврдној производњи, за механизацију, складишне капацитете, хладњаче, основно стадо, матачне засаде, вишегодишње засаде…

Како је појаснио, суштина је у томе да Министарство пољопривреде планира да кроз веће подстицање инвестиција у основна средства смањи трошкове које пољопривредници имају у производњи и да им тако помогне, а не кроз субвенције.

– Циљ је да, повећањем инвестиција, пољопривредници постигну веће приносе – каже Радат, и додаје да се, осим тога, доста радило и на кредитној подршци да би што већи број паора могао користити те подстицаје и доћи до јефтинијег новца.

У овој години највише ће се инвестирати у млекарство, производњу меса, воћа, а помагаће се и онима који се баве повртарством и производњом житарица. Влада је те гране пољопривреде означила као пет најзначајнијих сектора. Избор инвестиција биће велики, почев од програма за подршку инвестицијама у примарну производњу биљних култура, те ће се инвестирати у машине за сетву, прскалице, системе за наводњавање, противградну мрежу, изградњу, проширење, реконструкцију или адаптацију хладњача, силоса и подних складишта као и набавку нове опреме за хладњаче и објекте намењене складиштењу житарица и друго.

– Програм за подршку инвестицијама у примарну сточарску производњу обезбеђује давање подстицаја за набавку квалитетних приплодних грла на домаћем и страном тржишту, набавку нове опреме за смештај, односно одгој млечних крава, товне јунади, оваца, коза, прасади и живине, набавку опреме за рибњаке, опреме за пчеларство – каже Радат, и додаје да су мерама подршке покривени и подстицаји за инвестиције у прераду воћа, поврћа и грожђа, као и маркетинг и да обухватају давање подстицаја за набавку нове опреме и уређаја.

Када су субвенције у питању, да подсетимо, за директна плаћања пољопривредниоцима ове године је обезбеђено укупно око 16,9 милијарди динара. За премије за млеко издвојено је 3,4 милијарде динара, за основне подстицаје за биљну производњу 3,53 милијарде, за подстицаје за квалитетне приплодне млечне краве, товне краве, крмаче, овце и козе, родитељске кокошке тешког и лаког типа, родитељске ћурке, квалитетне приплодне матице шарана и пастрмке, обезбеђено је 5,2 милијарди динара. За подстицаје това јунади, јагњади, јаради и тов свиња обезбеђено је 900 милиона динара, за пчеларство 320 милиона.

Подстицаји за производњу конзумне рибе су 28 милиона динара, регрес за ђубриво 3,53 милијарди, а регрес за трошкове складиштења у јавним складиштима 500.000 динара.

М. Стакић

Субвенционисани кредити

– У односу на лане, Влада је обезбедила повољније услове камата, рокова отплате и услова одобравања, као и проширење инвестиција које могу бити предмет субвенционисаног кредита, тако да у овој години пољопривредни произвођачи могу очекивати још лакше услове одобравања, динарски кредит без валутне клаузуле, нижу каматну стопу – до три одсто на годишњем нивоу, грејс-период до године и период отплате до три године – рекао је Жарко Радат. – Такође, проширује се списак прихватљивих инвестиција које могу бити предмент субвенционисаног кредитирања у финансирању репроматеријала, од чега посебно истичемо субвенционисање кредита за набавку сточне хране.