Политика ће креирати курсне листе

Ту је и долар од кога се ове године очекује раст јер су на самом крају прошле године Америчке федералне резерве подигле дупло каматну стопу. Овакав почетак обећава нам буран развој у месецима који долазе. А што се тиче предвиђања њих је, по речима др Александра Васиљевића са Факултета за правне и пословне стурдије, незахвално давати.

- У овом тренутку политика креира највећи део тога. Цена нафте је на ниском нивоу што се одражава на вредност рубље, али и валуте других земаља извозница ове сировине. Очекујем да ће евро у 2016. стагнирати баш као и европска привреда - каже Васиљевић. Србија ту не може да учини готово ништа. Зато би било најбоље да што више извозимо те тако девизним приливом штитимо домаћу валуту. То је најбољи пут, све остале тактике су шпекулативног карактера и кратког даха.

Yокер за спрске привреднике је увек био извоз на руско тржиште потпомогнут Споразумом о слободној трговини. Зато пад рубље ни мало не охрабрује. О томе шта нас чека за “Дневник” говори професор са Београдске банкарске академије др Бранко Живановић:

– Пад вредности руске националне валуте видно је утицао на рентабилност нашег извоза на то велико тржиште – указује Живановић. – Да би увезли нашу робу потребно је да руски партнери набаве евре и америчке доларе. Њихов курс је перманентно растао и стално повећавао цену нашег извоза у претходне две године. Тако ће се и наставити и мало ми ту можемо да урадимо.

Што се перспектива тиче, Живановић подсећа да треба бити опрезан. Рубља је петро валута подржана и значајним извозом наоружања. Извесно је да ће САД и ОПЕЦ и даље држати картелисану и контролисану понуду, а то ће додатно слабити руску валуту. Негативне економске ефекте додатно ће продубити неспоразуми које та земља има са Турском. Ту је сужена могућност експанзије извоза гаса и готово замрзнут извоз и увоз индустријских и пољопривредних производа. Додатни проблем донело је успоравање раста кинеске привреде. Тако је још једно тржиште за извоз сировина и енергената спласнуло.

Живановић наглашава да се не може очекивати да ускоро дође до промене политике у овој области. Цена барела нафте тешко да ће да расте убудуће мада ће до повремених скокова долазити, али ће тај раст бити умерен. Зато ће рестриктивне мере Централне банке Русије и даље имати превентивна и краткорочна дејства. Преокрета неће бити, али може доћи до већег пада реалне тражње. То руску привреду може да гурне брзо у рецесију. Политичко војни успеси ће довести до повећања прихода, али то неће бити довољно за преокрет тренда.

– Очекивања везана за брзи опоравак рубље и подизање извозне тражње нису реална. Наши привредници и не треба на то да рачунају и на томе да заснивају извозну стратегију. Опрезни посебно треба да буду шпекуланти. Они који сада док је рубља јефтина купе веће количине тог новца очекујући опоравак и раст и енормну зараду, тешко да ће је дочекати, бар не брзо – сматра др Живановић.

Саговорник „Дневника” наглашава да би Србија са Русијом требало да развија чисто трговинске односе. Сарадња је пожељна и код инфраструктурних пројеката. Он подсећа да је ситуација врло слична и са Кином, те да ту треба водити исту политику. Како сада ствари стоје јуан неће још дуго бити светска валута. Наравно, још више од нас перспективе рубље занимају саме Русе. Главни економиста Сбербанке Евгениј Гавриленков сматра да ће санкције које су САД увеле остати на снази целе ове године. Када су у питању земље Европске уније, он очекује да би ту средином године могло доћи до ублажавања санкција.

– Иако је утицај санкција очигледан, руска привреда ипак опстаје без веће штете. Али уколико се санкције скину, можемо очекивати позитивнију ситуацију – објашњава Гавриленков. – Но, сумњам да ће и тада руске компаније или банке видети значајније промене у могућности финансирања.

Душанка Вујошевић