Пинџо: Већи девизни прилив од туризма

би могао да премаши цифру од милијарду евра.Помоћница министра трговине, туризма и телекомункација Рената Пинџо рекла је да је у том периоду остварен девизни прилив у износу од 758 милиона евра.Верујемо и очекујемо да ако се тај тренд настави, да ћемо прећи бројку од милијарду евра, рекла је Пинџо Танјугу и додала да је прошле године прилив износио 945 милиона евра.

"Ми смо задовољни растом и још једном рекордном годинином с једне стране, а са друге стране, видљиво је да су потенцијали огромни и да српски туризам може забележити још много боље резултате", истакла је Пинџо.У наредном периоду, додала је, важно је радити на едукацији кадрова, потом завршити инфраструктурне пројекте, а држава ће наставити са подстицањем даљег развоја туризма и у 2017. години.

"И подршка предузетништву у виду повољних кредитних средстава биће настављена током идуће године, као и подршка пројектима промоције турзима", истакла је Пинџо.Помоћница министра туризма истиче да из године у годину расте интересовање страних туриста да посете Србију.

Оно што нас радује је то да ипак не посећују само Београд, већ и друга места у земљи, они сада долазе и путују по Србији. Број страних туриста расте перманентно свих ових година , а ове године за првих девет месеци остварен је раст од 12 одсто", прецизирала је Пинџо.

Турсити сада посећују како наше планине, тако и Нови Сад због "Егзита", али и бањска места.Како каже, радују и најаве да ће туристи престоницу Србије посетити у великом броју и током новогодишњих празника, јер су у неким угоститељским објектима капацитети за тај период већ попуњени.

Што се тиче домаћих туриста, и ту су забележени помаци, а акција поделе ваучера дала је очекиване резултате, истиче Пинџо и додаје да ће бити настављена и идуће године, с тим да ће за грађане бити опредељено више ваучера - 60.000.Следеће године, како каже, планирана је снажна туристичка промоција у сарадњи са приватним сектором.

"Покушаћемо да се фокусирамо на тржишта одакле постоји тражња, односно да координираним радом направимо добар ефекат са приватним сектором како би се остварили још бољи резултати", казала је Пинџо.Изазов су, како је прецизирала, тржиште Блиског истока, будући да је Србија укинула визе за кинеске турусте, а и обратно.

"Србија је иницијатор бројних пројеката и иницијатива како би што спремније дочекала туристе из Кине, Кореје и Јапана. Свесни смо чињенице да туристи из удаљених дестинација па чак и из Ирана желе да понуде ширу понуду која обухвата минимум две до три дестинације, ту су активности у току и верујемо да ће идућа година јако добра што се тога тиче", истиче Пинџо.

Промоција дестинација у предстојећој години биће "агресивнија", како преко друштвених мрежа, тако и посебних канала, онлајн путем…Пинџо истиче да се потенцијали огледају и у бољем коришћењу Дунава, односно Подунавље које је препознато као важна дестинација која може много да понуди странцима.

Познато је да влада велико интересовање за наутички туризам, крузинг, бицикизам и о томе такође треба размишљати, каже она."Видљиво је да расте број бициклиста и бициклистичке руте су све више у фокусу код европских турисута, који много више троше него други туристи који рецимо путују бродовима, јер не носе превише ствари са собом", каже саговорница Танјуга.

Она се осврнула и на циљеве зацртане у Стратегији развоја туризма за период од 2016- 2025. која је недавно усвојена, а основни циљ је да Србија до тада постане конкурентна туристичка дестинација и препозната у глобалним размерама.

"То је кључни циљ и подразумева и потпуно одржив развој туризма у Србији", рекла је Пинџо истучићи да је туризам јак и важан сектор који може да покрене и многе друге ресоре у привреди, као и да утиче на додатно запошљавање великог броја људи, што директно, што индиректно.

Такође, предвиђено је дефинисање туристичких производа које земља може да понуди као и 18 кључних дестинација које ће бити приоритет за развој и улагање како јавног, тако и приватног сектора.

"Нама је циљ да створимо услове и амбијент за то приватни сектор нађе интерес да улаже у туризам. Верујемо да ћемо у кординацији са осталим ресорима, али и приватним сектором и цивилним друштвом постићи зацртане циљеве", каже Пинџо.

Према њеним речима, Стратегија полази од претпоставке да ће основни инфраструктрни пројекти бити реализовани, да ће у догледно време доћи и до отварања неког мањег аеродрома за потребе туризма посебно кад је је Западна Србија у питању и боље стављање у функцију укупног економског али и туристичког развоја Дунава.

"То су основне претпоставке од којих смо кренули, где смо пројектовали могући раст у наредном 10-огодишњем периоду", рекла је Пинџо.Србија, истакла је, има велике потенцијале и за развој здравственог туризма.Како каже, у томе бање нису једини сегмент, већ ту се рачунају и неке друге услуге које се могу подвести под здравствени туризам попут стоматолошких, хирушких…

"Бањама недостаје улагање приватног сектора у смештајне капацитете, додатне атракције, боље управљање дестинацијама, промоција, и на томе ће се радити у наредном периоду, односно на решавању имовинско - правних односа како би приватни капитал био заинтерсован да инвестира", рекла је Пинџо.