Пилетину прате док не стигне под виљушку

последњој декади највећи пораст забележен управо у продукцији пилећег меса. Према просечној потрошњи, пилеће месо је данас на другом месту, а пројекције показују да ће тренд потрошње живинског меса наствити и даље да расте. Просперитету  и напретку ове индустрије у Европској унији посвећује се велика пажња. У живинарство ЕУ уграђен је  интегрисан процес производње под називом  „од њиве до виљушке“, који подразумева  укључивање свих аспеката од производње јаја, узгоја пилића, производње сточне хране до прераде  живинског меса, који гарантује  квалитетно, безбедно и следиво живинско месо. Важну улогу у том процесу напретка живинарства игра  промоција квалитета живинског меса ЕУ порекла  на тржиштима као што су Србија, БиХ, Македонија, Црна Гора и Косово, чији крајњи циљ јесте повећање потрошње тог меса из ЕУ.

Промоција квалитета на овим тржиштима била је предмет пројекта који је у два наврата реализовало Господарско-интересно удружење (ГИЗ) месне индустрије Словеније у сарадњи са Републиком Словенијом и уз учешће Агенције „Диалог-си.нет д.о.о.“ Пројекат „Квалитетно, безбедно, следљиво – живинско месо ЕУ порекла“ чија вредност је нешто мање од 1.6 милиона евра, са 50 одсто суфинансирала је Европска унија, а његова друга фаза завршва се у фебруару наредне године.

-Политичка и економска сарадња између Србије и Словеније је добра – рекла је представница ГИЗ-а и вођа тог пројекта Ана Ахчин на промоцији у седишту удружења у Љубљани. -  Србија остаје један од важних пратнера Словеније с обзиром  на вредност робне размене у протеклом периоду.  С друге стране, у  многим областима постоји могућности за сарадњу које нису искоришћене. Захваљујући финансијској подршци ЕУ и  у предстојећем трогодишњем периоду бићемо присутни на српском тржишту с тим што ће тада у оквиру промотивног пројекта акценат бити стављен на производе од свињског меса, који су укључени у шеме квалитета. У пројекат промоције квалитета живинског места пореклом из ЕУ, који се од 2014. спроводи и у Србији, укључени су и словенчаки произвођачи “Перутнина Птуј“, „Пивка Перутнинарство“  и „Панвита агромеркур“. Како је речено, ова три произвиђача обезбеђују квалитет живинског меса узгојем који животиње третира на хуман начин, уз пажљив надзор  у свим фазама, што потврђују њихови бројни сертификати о квалитету.

- Циљеви кампање били су повећати препознатљивост вредности квалитетног живинског меса пореклом из ЕУ, упознавање потрошача са прописима  који гарантују да им на столове стиже квалитетно и и сигурно месо уз потпуну следивост  производње и контроле квалитета – нагласила је Ана Ахчин. – Осим тога, радило се и на подизању нивоа свести о производима укљученим у европске шеме квалитета, али иза свега тога стоји  настојање да се  повећа потрошња  тог меса из ЕУ за 4 до 6 одсто.

Бројне активности су биле изведене  у склопу кампање, почев од дегустација меса и прерађевина на продајним местима,  куварска такмичења, при чему је дељена и промотивна брошура, стручне радионице, прес конференције, до студијских посета новинара.         

Од колике је важности да потрошачи препознају производе вишег квалитета објаснила је представница словеначког Министарства за пољопривреду, шумарство и прехрану Јања Кокал Прошек на примеру нове националне шеме квалитета „Одабрани квалитет Словенија“. Ова шема квалитета заснива се на словеначком   Закону о промоцији пољопривредних производа и хране из 2011. Он је, како је казала, Јања Кокал Прошек,  платформа за информисање потрошача  о шемама квалитета и о томе  шта је битно за поторшача када одлучује који производ ће купити.

- Наше Министарство од 2011. ради пуно на информисању потрошача – рекла је  Јана Кокал Прошек. - Више од пет година требало је да прође да би се први производи  из те националне шеме  стигли на полице трговина и носили ту ознаку. У тој шеми су производи из сектора млека и млечних производа, те  говеђег и пилећег меса. Радимо пуно на информисању потрошача и сваки пут у оквиру  кампање спроводимо и истраживање  како купци реагују када дођу у коповину.

Истраживања су, како је истакла Јања Кокал Прошек, показала да више од 50 одсто потрошача  чита декларације, интересује се за порекло сировине и спремни су да дају 5 до 10 одсто више новца за производе који су у шемама квалитета или за оне који имају битне информације о производу.

-По нашим предвиђањима, читав сектор млека и прераде млека и велики део сектора меса Словеније ући ће у ову шему – рекла је Кокаљ Прошек. – Након обимног посла који је потрајао четири године, дошли смо до тачке да се могу сертификовати што ће се највероватније догодити ускоро,  у јануару или фебруару. Морамо признати, тешко је било објаснити сељацима да та шема квалитета има дугорочне ефекте и да  је то додатна вредност. Прво смо почели с едукацијам потрошача, али се радило и  са произвођачима и прерађивачком индустријом, код које није било проблема јер она то разуме.

Европска унија са законодавством које морају поштовати сви који желе да тргују прехрамбеним производима на домећем или тржишту трећих земаља, строгим правилима у погледу означавања производа, тржишним стандардима и сталним побољшањима безбедности производа кроз цели прехрамбени ланац, и све више присутним интегрисаним ланцем, обезбеђује потрошачима безбедне и квлитетне производе. Да би их потрошачи препознали и одабрали уведене су те  посебне ознаке и осмишљен систем којим се регулише и истовремено подстиче производња и трговина таквих производа. Шеме квалитета у суштини од користи су и произвођачима, посредницима, али можда и највише самим потрошачима.

Зорица Милосављевић

Представљање пројекта Интересно удруживање као некадашње задруге

Господарско- интересно удружење месне индустрије Словеније окупља 17 словеначких месно-прерађивачких компанија. Заступа интересе својих чланица и  циљ јој је поваћање и  побољшање резултата у том сектору. Од 2003. године интензивно организује бројне промотивне пројекте у којима је фокус стављен на квалитет и безбедност меса и месних прерађевина словеначког и европског порекла на  националном и тржиштима у трећим земљама.

Робна размена 710 милиона евра

Робна размена Србије и Словеније од јануара до септембра ове године износила је 710,9 милиона евра и бележи повећање од 14,2 одсто у односу на исти период 2015. године. Извоз у Словенију остварен је у вредности од 323,6 милиона евра, што је за 14,6 више него у  2015. И увоз из те земље повећан је за 6,7 одсто у поређењу са истим периодом прошле године и био је 387,3 милиона евра, тако да  је дефицит у робној размени на нашој страни и износи 63,7 милиона евра.