Пашће фунта и евро, франак је слаб спас

Дебата о чланству те земље у ЕУ је у току, а прогнозе, за сада, говоре да ће резултат бити неизвестан. Аналитичари већ спекулишу да би и у случају историјског “не”прво била уздрмана финансијска тржишта. Британска фунта би ослабила од 15 до 20 одсто и повукла са собом и евро. То би донело многе проблеме и Европљанима и Британцима, а и нама. Како за штедише тако и за привреду па и за целу државу.

Има ли кишобрана односно како се заштитити у случају Бреџита ?

– Када се догађаји одвијају као сада; швајцарски франак је најбоље уточиште – каже Девид Блум, шеф аналитичког одељења у ХСБЦ.

У овој реномираној кући сматрају да ће инвеститори да би се спасли изненађења одлучити да продају фунте. У том случјау би фунте прешле и швајцарски франак.То би Централну банку Швајцарске натерало да интервенише како би смирила ову валуту и њен раст.Уколико пак већина Британаца заокружи “за“ Унију, франак не би знатније ни пао, а ни ојачао.

У Србији је мало правих великих шпекуланата који треба да се забрину за британски случај. Међутим британско “да” или “не” итекако ће утицати на прилике у Србији.

– Пад евра и друге промене које би се у случају изласка Велике Британије из ЕУ догодиле не би добро утицале на нас – сматра међународни консултант Милан Ковачевић. – Извесно је да би у том случају наш извоз у земље ЕУ, где нам је најбитније тржиште, падао. То би се аутоматски одразило на привредни раст. Не би имао темпо какав се очекује. А ако би се сви ови неповољни чиниоци поклопили онда би и сама држава била у ситуацији да мора да се задужује додатно. Све то још компликује и то што је наш динар прецењен према евру па би у случају Бреџита наша роба била још слабије конкурентна. А знамо да нам то ни сада није јача страна. У случају да Британци напусте ЕУ ни нама не би било лако.

Шта у том случају очекује оне који отплаћују зајмове у швајцарским францима?

Њима је скока франка и преко главе. Остаје им једино да чекају расплет. Превелико јачање већ набилдованог франка не одговара ни самим Швајцарцима па неће дозволити превелики раст. Било да Британија изађе или остане у ЕУ франак је на добитку, а то се не може рећи за дужнике који отплаћују зајам везан за ту валуту.

У овој варијанти изгледа да је најлакше обичним штедишама који шпарају у еврима. Код нас их је више од 90 одсто. Они би на могли да пребаце штедњу у франак и тако се спасу неизвесности, али то није ни мало једноставно, прецизније то је немогуће. Банке у Србији не примају депозите у францима. Ову валуту оне не могу да пласирају јер је у Србији могуће давати зајмове само у динарима и индексирано у францима. Банкарима из наше земље једино остаје да франке ороче код банака у иностранству, али тамо су камате на њих негативне па се на 100.000 франака месечно губи 78. У Србији су повлашћене само штедише које држе ову валуту на рачунима одраније, а банка им даје камату од 0,01 одсто годишње. Тачније камате и нема.

Зато нам свима остаје да сачекамо резултат гласања у тај јунски четвртак увече.

Душанка Вујошевић