Паре штеди рефинансирање старих – прескупих кредита

Не само да су цене и кућа и станова знатно пале већ су и камате преполовљене: у поменутом периоду за кредите у еврима биле су између шест и седам одсто годишње, а данас су 3,40 до 4,40 одсто.



Старим дужницима наруку иде и то што је пао месечни еурибор који се додаје на основну камату: пре десетак година био је пет-шест одсто, а данас је минус 0,24 одсто за шестомесечни ниво или 0,32 односно тромесечни. Та стопа би с опоравком европске привреде могла почети да расте па се старим дужницима исплати да зајам замене новим с нижом стопом.

Већина старих кредита одобрена је уз варијабилну стопу. Стамбени кредити се узимају на дужи рок, а банке данас одобравају и кредите с фиксном каматом, али на рок од три године. Након тога опет следи варијабилна камата везана за еурибор. Зато није лоше кредит рефинансирати јер би то могло донети уштеду на дужи рок и избегавање скока камате. Међутим, банке рефинансирање стамбених кредита третирају као нову позајмици па дужника чекају исти трошкови као и да први пут подиже стамбени кредит.



Рачуницом око рефинансирања бавио се надавно и портал „Каматица”. Рефинансирање претходно узетог стамбеног кредита је добра одлука јер на тај начин на месечној рати може да се уштеди 83 евра, што би у случају кредита с роком отплате од 20 година значило уштеду од укупно 19.920 евра, пише на том порталу.



За стамбени кредит од 70.000 евра, узет пре пет година по каматној стопи од 5,5 одсто с периодом отплате од 25 година, како пише „Каматица”, месечна рата кредита је 430 евра. Портал наводи да данас камата на стамбени кредит износи око три одсто, и уколико се грађани одлуче да рефинасирају остатак дуга по кредиту узетом пре пет година, чији је износ сада око 62.500 евра, долази се до месечне рате од 347 евра. Тако је израчунао портал.

Шта све треба урадити да би се до уштеде дошло?



При рефинансирању стамбеног кредита, како се подсећа, пролази се иста процедура као и приликом узимања стамбеног кредита. То подразумева додатне трошкове, пре свега за обраду кредита. Они се од банке до банке крећу од 0,5 до чак један одсто суме која се одобрава. Затим, ту је обавезно учешће од 20 одсто за суму која се рефинансира. Доста банака више не инсистира на томе да се кредит осигура код Национале корпорације за осигурање стамбених кредита, али ако је то ипак потребно, то је трошак од око 500 евра у динарској противвредности...



Камате су различите. Ефективно су сада, рецимо у  Прокредит банци 2,99 одсто, у Интези 3,40, Сбербанци 3,87, Ерсте и Комерцијалној 3,95, Уникредит нуди 4,12, а Рајфајзен 4,34.

Д. Вујошевић

 

Полиса животног осигурања....



Банке све чешће траже полису животног осигурања. У случају да клијент не доживи да кредит отплати, то ће радити осигуравајућа кућа. Полиса није једнократни трошак већ се годишње плаћа око 100 евра. Ако се тражи и осигурање некретнине, то је још 40 евра. У ситније трошкове спадају извештај Кредитног бироа (246 динара) и менице (50). Обнављају се и хипотека и заложна изјава, а то стаје још 20.000 односно 10.000 динара.