Папрена цена за рафове у Меркатору

да задрже своју робу на полицама трговина у власништву Ивице Тодорића, то јест „Агрокора”. Да би се сагледале размере њиховог проблема довољно је навести податак да добављачи преко „Меркатора” годишње пласирају робу вредну 500 милиона евра, а да им је за место на полици сада, након што је „Агрокор” купио „Меркатор” и проширио се у целом региону, за останак на рафовима тражено десет одсто годишњег промета. Све то „Агрокор” је у саопштењу за јавност оповргнуо.

По „Дневниковим” информацијама, и добављачи из Србије који снабдевају „Идеју” и „Меркатор” – фирме којима газдује Ивица Тодорић – због истог услова нашли су се у огромном проблему. Наиме, како сазнајемо, највеће компаније које се баве дистрибуцијом робе у Србији, позване су на разговор у Загреб, у седиште „Агрокора”, где су поливени водом из хладног туша. Од генералних директора највећих добављача „Агрокора”, а самим тим и добављача „Меркатора” и „Идеје” из Србије, усмено је затражено да једнократно уплате десет одсто промета у 2013. години да би задржали тренутну присутност и позиције у систему. Добављачи у Србији јуче нису могли или нису смели да нам потврде те информације, али, како смо незванично сазнали, још увек нису одговорили на захтев највећег трговца у региону. Реч је о великим сумама јер, на пример, ако је добављач прошле године у „Идеју” или „Меркатор” пласирао робу вредну милион евра, требало би додатно да плати 100.000 евра. Ни пристанак на такву врсту уцене не би им, што је најгоре, гарантовао останак у систему након преговора за следећу годину, који треба да се обаве до краја ове, а током којих би „Агрокор” могао тражити додатне рабате и плаћања.  

Поменимо, словеначки лист „Дело”, позивајући се на неименоване изворе, објавио је да су тамошњи добављачи у неформалним разговорима с представницима „Агрокора” добили предлог да, ради „консолидације” малопродајне мреже тог концерна у регији, уплате на посебан рачун десет одсто свог лањског промета, који су остварили кроз продајне канале „Меркатора” и „Конзума”.

„Дело” наводи да је „Агрокор” спајањем „Конзумове” и „Меркаторове” мреже у регији повећао своју преговарачку моћ с добављачима и да би се могло радити о некој врсти „улазнице” за оне добављаче који желе да искористе веће могућности „Агрокорове” мреже у регији. Наплату таквих „улазница” не дозвољава словеначки Закон о пољопривреди, који не допушта да једна страна с јачом тржишном позицијом искоришћава другу и који забрањује да се добављачима намећу услови попут додатних уплата или попуста, наводи словеначки лист. У „Агрокору” су, међутим, одбили као нетачне информације о увођењу десетопостотне накнаде, додајући да нису захтевали никакву накнаду него да су у разговорима с добављачима представили своју стратегију, визију и начин пословања. У демантију се наводи да ни „Агрокор” ни „Меркатор” добављачима нису послали никакав позив, писмо или електронску пошту у којој би се захтевало плаћање, односно додатни услови.

„’Агрокорове’ малопродајне компаније ’Конзум’ и ’Меркатор’ позивају своје добављаче да би им представили своју стратегију, визију и начин пословања. Све те презентације одговарају највишим европским стандардима, а тако ће бити и убудуће”, наводи се у изјави „Агрокора” о састанцима с добављачима.

Подсетимо, Комисија за заштиту конкуренције у Србији одобрила је спајање „Агрокора”, у чијем је саставу трговинска кућа „Идеја”, и „Меркатора”. Сада највећи део колача на српском тржишту малопродаје имају  белгијски „Делез” и хрватски „Агрокор”.

С. Глушчевић

Улазница да се плати

Да се плаћа улаз у радње и место на полицама великих трговаца није никаква тајна. Произвођачи, то јест добављачи, а поготово трговци, нерадо говоре о износима, али тај трошак некада износи и трећину вредности робе. Како се може чути, за једну „улазницу”, то јест убацивње једног артикла. трговине наплаћују 50.000 до 300.000 динара годишње. Ако пак произвођач има артикал у више различитих паковања, плаћа „улазницу” за сваки од њих. Цена места на полици зависи од позиције у радњи па тако на издвојеном простору оно кошта до 2.000 евра.