Папрена цена изгубљене или поломљене картице

и кредитне и дебитне, одомаћиле на нашем тржишту. Проблеми настају када се пластични новац изгуби. Клијенти знају да морају да обавесте банку, ураде блокаду рачуна и да сносе последице. А када се све оконча, обично следи вађење нове картице или више њих. Тај трошак различит је од банке до банке: може бити бесплатно, али и коштати клијента од неколико стотина динара до неколико хиљада. Тарифе су различите, а сви „губитници” треба да знају да банке израда нове картице, са све подацима клијента, не кошта више од две стотине динара – штампарске куће које то раде у Србији толико наплаћују.

Шта очекује клијента када дође у банку са захтевом за издавање нове картице, а пре рока истека?

Колико смо истражили, то ће највише коштати клијенте Сосијете женерал банке и Сбербанке. Уколику су изгубили „мастерату” Сосијете женерал банке, желе нову и испуњавају услове, мораће да издвоје чак 2.500 динара. Обичне дебитне картице су јефтиније – нова стаје 1.200 динара.



На примедбу да је та замена силом прилике баш скупа, симпатични глас из кол-центра је рекао да је то ипак кредитна картица. У централи банке кажу и да се може написати молба па ће надлежни размортити да клијенту снизе те трошкове. Нешто мало јефтинији су према губитницима у Сбербанци. Ту издавање дебитне картице пре рока стаје 1.200 динара, а кредитне 1.500. То није једини трошак – клијент плаћа још 300 динара по картици за нови ПИН – порески идентификациони број. 



Колико смо сазнали од Алфа банке, они код издавања изгубљене картице не праве разлику по врсти и намени. Блокада плус издавање нове код њих стаје 800 динара.У Ерсте банци такође нема спецификације. Тај трошак клијент ће платити 300 динара по картици, без обзира на врсту, кредитна или дебитна.



За обнављање изгубљене картице у Интези се не плаћа ништа, али се блокада рачуна плаћа 400 динара по картици за ону која је нетрагом нестала, без обзира на врсту.За клијенте би било добро да их не губе јер су могућности злоупотребе велике. Осим тога, картицу треба чувати и од других оштећења, као што је рецимо просипање вруће кафе по њој што јој промени облик па постане неупотребљива. Не треба је давати ни деци да се с њом играју јер после те забаве често заврши у деловима па опет треба нова. А при отварању рачуна и добијању картице није лоше распитати се о поменутом трошку јер су банке, по Закону о заштити крисника финансијских услуга, обавезне да клијента о томе обавесте.



Д. Вујошевић 

 

Кредитних милион и по

Кредитни биро Удружења банка Србије води евиденцију о броју картица и он из месеца у месец варира. Дебитних нема у евиденцији, а кредитних је око милион и сто хиљада. Пластични новац добро дође да се потроши „минус” или да се купи роба или услуга веће вредности а трошак разбије на рате.