Паорске субвенције биће скројене следеће недеље

додавши да се само чека повратак председника Владе Александра Вучића да би се донела коначна одлука.Гламочић је нагласио и да ће лањски дуг, који износи 10,2 милијарди динара, бити исплаћен до краја марта.

Током дводневног научно-стручног саветовања пољопривредника, агронома и саветодаваца на Пољопривредном факултету  у Новом Саду „Добар дан, домаћине”, које је окупило готово хиљаду учесника, одржан је низ предавања, а највећу пажњу паора привукла је расправа о аграрном буyету, односно на шта ће се трошити новац у овој години и како, као и како ће се решити проблем дуга.



Саветник председника Владе проф. др Драган Гламочић и директор Управе за аграрна плаћања Жарко Радат одговарали су на питања пољопривредника.– Аграрни буyет за 2016. годину, који ће бити усвојен следеће недеље, биће мало мањи од лањског, док ће субвенције бити веће – рекао је Гламочић, додајући да је Влада Србије препознала проблем пољопривреде као највећи.



По његовим речима, инвестиције ће бити и до два и по пута веће, а каматне стопе још ниже. Он очекује боље пословање, иако каже да предвиђене своте нису велике нити довољне за све потребе српског аграра.– Претходне године буyет је пробијен више од десет милијарди, што је изазвало велике проблем у сарадњи с ММФ-ом, али је Влада проблем премостила, обећавши да ће дуг бити враћен – казао је Гламочић.



По његовим речима, пољопривреднике највише интересују субвенције, а оне ће се добијати по хектару, односно по грлу стоке. Међутим, Гламочић јуче није могао прецизирати колика ће тачно субвенција по хектару бити.О дугу је говорио и Жарко Радат, који је нагласио да ће до марта бити исплаћено око 200.000 захтева за субвенције, а пољопривредници ће добијати исплате према датуму подношења захтева.



Говорило се и о куповини државих ораница и механизације, а како је поручио Гламочић, конкурси за нову механизацију мораће мало да причекају.– Тренутно немамо пара у буyету за велике тракторе, а што се тиче куповине земљишта, мој предлог пољопривредницима је да не чекају на кредите од државе већ да помоћ потраже у банкама и договоре кредите по повољним условима – казао је Гламочић, и додао да ће кредитне линије за остале конкурсе бити повољне.



Он је навео да је, иако новца нема, производња у порасту и да је циљ да се како мали пољопривредници, тако и велики, удруже.

Пољопривредник Ненад Марић из Ковачице поставио је питање да ли паори који су дужни држави могу рачунати на то да ће моћи да „пребију дуг”, на шта му је Гламочић одговорио да је то технички неизводљиво и да је свестан тога да су пољопривредници због тога љути.



Током предавања на Пољопривредном факултету саветник председника Владе, као и представници Управе за земљиште, одговарали су на питања представника локалних самоуправа о Изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту. Проблем већине општина је настао због дописа Министарства о државном пољопривредном земљишту, које је убројало многе куће, баште, дворишта, гробља и друго грађевинско земљиште у државну својину.



М. Стакић

 

Да извозимо месо, а не кукуруз



На скупу „Добар дан, домаћине” расправљало се и о тешкој ситуацији у којој су произвођачи товљеника, као и о комплетном сточарству, а истакнуто је да би далеко боље било када бисмо, уместо кукуруза, извозили месо.

У региону смо трећи по увозу свињског меса, а први по извозу кукуруза, а како се чуло, требало би учинити све да ти статистички подаци буду обрнути.