Паори ће се још начекати субвенција
Субвенције ратарима још нису исплаћене, а када ће – прецизних информација још нема. Како тврде војвођански паори, за сада су добили обећања да ће предвиђених 6.000
динара по хектару стићи, али ни они немају тачне податке о томе колико држава укупно пара дугује. Како се могло чути, део ратара је новце добио, и то махом они који су захтеве предали пре маја, а остали ће, изгледа, још морати да причекају.
Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је на састанку с представницима Удружења „Панчевачки ратари” из Долова да се интензивно ради на проналажењу начина за реализацију преосталих захтева за исплату субвенција. На састанку је заједнички оцењено да је за актуелну ситуацију потребно и разумевање пољопривредника, а што је био случај и претходних година када је, такође, број захтева за исплату субвенција превазилазио износ доступан у буyету. Министарка је с панчевачким ратарима разговарала о предложеним изменама Закона о пољопривредном земљишту, субвенцијама у пољопривредној производњи, као и другим темама из сектора пољопривреде, наводи се у саопштењу Министарства. Представници удружења су захвалили Министарству због прихваћених предлога за измену Закона о пољопривредном земљишту. На састанку је договорено да се разговори наставе да би се и у наредном периоду обезбедио висок степен сагласности у вези с мерама аграрне политике које предлаже Министарство пољопривреде и заштите животне средине.
Било како било, сетва ће проћи, а субвенције исплаћене бити неће. Где је запело?
– За ту намену било планирано 2, 72 милијарде динара, што је, реално, прениско јер је 1.660.000 хектара који су пријављени изискивало негде око десет милијарди динара – објаснио је недавно председник скупштинског Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Маријан Ристичевић. –Верујем да ћемо код председника Владе Србије, који ништа о томе није знао, нити сноси одговорност за тако нешто, успети да искукамо допунске паре и исплатимо пољопривредне произвођаче.
Он је навео да је кашњења било и раније, али да то не оправдаве неке из извршне власти који су лоше испланирали субвенције, и додао да тај проблем захвата 212.000 газдинстава.
– Један помоћник министра је направио велику грешку у прорачуну потребног новца јер је мислио кад смањи 100 хектара на 20 да ће уштедети негде седам милијарди, што је била нереална прогноза. Онда су људи пријавили 30.000 газдинстава више. Ако сте им смањили површину, уместо једног они су пријавили два, три, четири газдинства – рекао је Ристичевић.
Е. Дн.
Сетва при крају
На подручју Сомбора јесењи радови се приводе крају, а од укупно 69.827 хектара усеви су скинути са 64.704. Под шећерном репом је још 1.105 хектара, а под меркантилним кукурузом 4.117, објављено је на сајту Града. Принос шећерне репе просечно износи 51 тону по хектару, а меркантилног кукуруза шест тона. Озимом пшеницом досад је засејано 13.216 хектара, јечмом 1.724 хектара, а уљаном репицом 350 хектара.
По подацима Одсека за планирање и статистику, када је припрема земљишта за пролећну сетву у питању, до сада је узорано тек 18 одсто, од око 60.000 хектара.