Паори ће посејати па шта буде

Општи је утисак, када се консултује статистика, да у тзв. сувом ратарењу индивидуални пољопривредници по правилу просто „беже“ од пшенице, што због климатских промена, што због ценовне неизвесности и оне у откупу, која годинама мучи (не само) овдашње паоре па се чека последњи тренутак за коначну одлуку о томе шта сејати. Да утисак не вара сведоче бројке, по којима од површина предвиђених за пролећну сетву највећи део (55.000 хектара) отпада управо на породична газдинства, док ће механизација задруга и пољопривредних предузећа обавити пролећну сетву на тек нешто више од 9.000 хектара.

Да осим статистике то потврђује и пракса „на терену“, доказује и један од паора млађе генерације Горан Галетин, чији урбани изглед (дуга коврџава коса увезана у реп, наочаре без оквира...) одудара од уобичајене представе пољопривредника са запада Бачке, а кога затичемо у атару како, захваљујући новокупљеном трактору и сејачици турског произвођача, сеје кукуруз.

– Право да вам кажем, већ десетак година уопште не сејем пшеницу јер ми је рачуница далеко неизвеснија него с пролећним културама – каже Галетин, који обрађује шездесетак јутара земље у свом власништву, а како додаје, услужном сетвом се бави тек толико да помогне пријатељима или лакше отплаћује ануитете од државе субвенционисаног кредита намењеног набавци нове механизације, у склопу којег је купио и нову пнеуматску сејачицу. – Репа је већ посејана на неких шест јутара, соја такође, а на остатку земље идем с кукурузом, који већ традиционално уговарам с овдашњом задругом „Раванград“.

Осим обраде земље, Горан се „бави“ и с два породична салаша, од којих је један на такозваном новом Сивачком путу, што ће рећи путу Сомбор–Кљајићево, док му је друга дедовина у Радојевић салашима.

Истоветну површину плодне бачке земље обрађује и Дарко Јурић, који је до пре годину-две био оно што се простим речником зове „полутан“. Ипак, донедавни посао банкарског службеника у потпуности је заменио за пољопривреду, а како каже, јесенас је посејао свега десет катастарских јутар, па му је остатак посла допао у лепе пролећне дане.

– Десетак јутара ми је већ засејано репом, чију сам производњу уговорио са шећераном у Врбасу, али ни ту се нисам залетао, већ смо договорили само семе и део хемије. Осам јутара сам посејао сојом, а ево данас завршавамо и кукуруз. Мањ’ ако нас предуго не задржите у дивану... – смеје се Дарко, који не спори да се промена аграрне политике у домену субвенционисања, тачније – смањење субвенција, већ осећа међу пољопривредницима. – Па, фалиће, није да неће, али шта је ту је, из ове се коже не може.

Јурић није рад да се уплиће у разговор о изнајмљивању државних ораница, тему која је у протеклом периоду Сомбор и његову пољопривреду држала у фокусу српске јавности.

– Док се ситуација у потпуности не рашчисти, по мени је најбоље да се човек у то уопште не уплиће, само проблема можеш имати. Ево, пре неки дан код мене, покрај мог салаша, једна од тих фирми што улазе у посао обраде државног пољопривредног земљишта на почетку такве једне њиве побола таблу на којој је њихово име и натпис „ Не улази“. Одмах ме то подсетило на освајање Дивљег запада... – здвојан је Јурић, који тврди и да се и с толико земље колико он обрађује (додуше и уз женину плату) може пристојно живети.

М. Миљеновић

Државне њиве

Да су ове године управо закуп државних ораница и све нејасноће с тим у вези, били далеко већи проблем и у индиректном смислу, потврђује и директор „Метеор комерца“ Јеца Илић, чија фирма, уз производњу на својих 900 хектара, кроз пласман роба (семе, хемија, ђубриво...) и откупа, уговара више од 20.000 хектара на подручју Западнобачког округа.

– Мало је све каснило јер је код пољопривредника који су рачунали на закуп државног пољо-земљишта владала неизвесност, али, генерално гледано, ове године се пролећна сетва ипак одвија знатно брже него лане, пре свега због повољних метеоролошких услова – каже Илић, уз напомену да су оранице предузећа којем је оперативно на челу, већ посејане сунцокретом.