Падају и кредитне рате и цене крова над главом

 банкарске камате преполовиле већ су и цене квадрата знатно ниже. За куповину стана вредног 50.000 евра данас се, због такавог кретања на тржишту, може заштедети и 20.000 евра у поређењу с ценама од пре десетак сезона.

О томе зашто су банке тако снизиле камату стручњак др Коста Јосифидис каже:

– У сектору привреде нема довољно добрих пројеката па су се банке окренуле становништву – објашњава он. – То је добро, посебно за млађе генерације које сада могу да се осамостале и, ако имају могућности, искористе ову шансу дођу до властитог стана.



Како изгледа рачуница?

Пре пет-шест година камата на стамбене кредите индексиране у еврима била је шест одсто годишње. То значи да је купац стана за зајам од 50.000 евра на 30 година месечно плаћао рату 240 евра и банци враћао 87.000 евра. Уз камату од 3,5 процента годишње, каква се данас нуди а за исту суму кредита, рата је 180 евра, а банци ће се на крају вратити 65.000 евра. Испада да ће клијенти који данас потпишу уговор заштедети барем гарсоњеру, ако не и једнособан стан.



А с поменутом сумом од 50.000 евра може се купити доста тога. Извршни директор у агенцији за промет некретнина „Солис” у Новом Саду Драган Рабатић каже да се највише траже мали и велики станови. Цена квадрата у граду креће се од 700 до 1.300 евра. Уколико продавац разуме да је купац стана озбиљан, спреман је да спусти цене бар сто евра по квадрату. Мањи станови се углавном купују за готовину, а већи на кредит, али и ту се купци труде да он буде што мањи.

Прецизније, део се плаћа у готовини, а оно што преостане иде на кредит.

Осим повољнијих камата, банке нуде и друге погодности. Тако Креди агрикол банка клијентима који се одлуче за стамбени зајам даје ваучере. Они су у износима од 100, 200 и 300 евра а сума зависи од износа кредита. Ваучер се може искристити за подмиривања трошкова кредита, а оно што преостане исплаћује се доносиоцу.



Та банка нуди зајам уз камату од 3,5 одсто. Исту стопу има и Ерсте банка, а друге су око сличне.

Стамбени кредити се одобравају уз учешће или депозит, то је 20 одсто. Скупити ту суму није лако. Уколико је клијент солвентан, банке су спремне да за то понуде готовински кредит. Клијенти који су се задужили у швајцарским францима и сада муку муче, могу само да се запитају где је ово било када сам ја подизао кредит.



Д. Вујошевић

Опрез није наодмет



Када се подиже кредит који ће се враћати неколико деценија, опрез није наодмет. То су све зајмови везани за евро. Јесте да је камата испод четири одсто, али све банке уз ту клаузулу наводе и шестомесечни еурибор плус. Та стопа централне европске банке је сада на нули, али не мора тако да остане и у наредним десетлећима. Извесно је да ће се повећавати кад крене опоравак европске привреде. А када ће то бити, тешко је рећи.