Отпуштени да удруже отпремнине и покрену бизнис

користи за мали бизнис најбоље показује чињеница да је у Европској унији за две године реализовано 390.000 микрофинансирајућих кредита, а вредност појединачног зајма била је око 8.500 евра.

Према оцени координатора Форума МСПП Привредне коморе Србије Александра Грачанца, миркрокредита код нас би могло бити знатно више уколико би постојао закон о микрофинансирању, јер би административни и трошкови техничких гаранција били нижи.

- Инвеститори из ЕУ и САД  верују да је микрофинансирање једно од важних решења за смањење незапослености и сиромаштва, као и да би страна улагања била већа ако би била донета законска регулатива која би ефикасно уредила тај сегмент пословања - објашњава Грачанац. - Микрокредити у Србији би могли да буду још повољнији да постоји закон о микрофинансирању, јер би административни и трошкови техничких гаранција били нижи. Пре неколико година покренута је иницијатива за доношење закона коју су подржали УСАИД, ЕБРД и Светска банка.

Иначе, микрофинансирање је првенствено намењено почетницима у бизнису, јачању предузетништва, микро фирмама до 10 запослених, малим и средњим фирмама, незапосленима за самозапошљавање, социјалној инклузији, ширењу капацитета и креирању нових радних места у постојећим малим и средњим предузећима. Европска унија знатно промовише овај вид алтернативног финансирања малог бизниса који се заснива на уређеној законској регулативи. Поједине чланице ЕУ у програмима за подстицање предузетништва и оснаживање малих фирми преко наменских фондова примењују модел микрофинансирања. У Великој Британији је у период од почетка глобалне финансијске кризе више од 3,5 милиона грађана почело микро бизнисе, где су предњачили млади предузетници – 60 одсто, док остатку припадају разне социјалне групе, почев од грађана који су остали без посла до оних који су отишли у пензију и била им је потребна додатна зарада.

Када би Србија брзо усвојила закон о микрофинансирању била би то добра шанса и за запослене у предузећима у реструктурирању која нису продата , а која су из државног Транзиционог фонда добили отпремине од 200 евра по години радног стажа. Стручњаци, па и синдикати, саветују радницима који остају без посла – јер је свима јасно да ће тешко наћи ново радно место – да новац од отпремина уз удруживање са другим радницима уложе у мали бизнис и покрену производњу . Рачуница показује да им ни удружене отпремине не би биле сасвим довољне за покретање бизниса па би им микрокредити на неколико година отплате и те како добро дошли.

Љ. Малешевић