Отпремнина од 650 евра по години стажа пуста жеља?

српску компанију, ништа више неће бити као што је било пре него што је понуђен за куповину. Да је то тако, видело се и када је српски премијер Александар Вучић, приликом образлагања одлуке о одустајању од продаје „Телекома Србија”, најавио да држава мора учинити све да „ту сребрнину” претвори у злато. Но, да би „Телеком” успео да се избори на тржишту, мора бити реструктуриран, а то неминовно значи и смањење броја запослених и промењени приступ пословању.

– Сада улазимо у потпуно другу причу: „Телеком Србија” сада мора да буде реструктуиран, а то има својих резова – истиче министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, додајући да то мора да се уради јер је то једни начин да то предузеће опстане.

Садашњи запослени у „Телекому”, који су се противили продаји, задовољни су одлуком Владе Србије да се то предузеће не прода и остане у власништву државе, али се не слажу с проценом о броју вишка запослених. Наиме, синдикати процењују да је тај број око 1.500, а не 4.000, колико је проценио приватизациони саветник, и да би се и они који су вишак могли решити добрим социјалним програмом за добровољне одласке. Тако председник синдиката „Телекома” Мирослав Јоксимовић објашњава да је предлог синдиката био да то буде 650 евра по години стажа, а да би у случају куповине од страног партнера било затражено 1.000 евра да би што мање била оштећена држава. Проблем вишка запослених решавао би се у наредне три године, кроз добровољан одлазак уз отпремнине.

Но, сада када је продаја „Телекома” одложена, одлуку о висини отпремнина за добровољни одлазак из компаније одређује држава и велико је питање да ли ће она пристати на то да то буде 650 евра по години стажа. Сасвим друга прича би била да отпремнину плаћа страна компанија која би купила „Телеком” јер онда својим новцем може да плаћа колико хоће и шта хоће. С државом је прича другачија, тим пре што је за вишак запослених у јавном сектору у наредној години планирано 200 евра по години стажа и на основу те пројекције је и издвојен новац за решавање тог питања. Чак у буyету за наредну годину нису ни урачунати вишкови запослених у јавним предузећима, већ је новац намењен искључиво за решавање јавног сектора и државне управе, као и радника предузећа у реструктурирању која нису нашла купца. Дакле, у буyету нема новца ни за 200 евра по години за запослене у „Телекому”, а камоли за 650. Но, то што се чини да нема довољно новца за отпремнине не значи да га држава неће накнадно обезбедити.

Због тога ће она бити та која ће процењивати када ће се кренути у реструктурирање вишка запослених у „Телекому”, као и колика ће отпремнина бити понуђена. Одмах након одлуке о одустајању од продаје речено је да се креће у реструктурирање, али не и у којем року ће се решити вишак запослених. Такође, не зна се тачно ни о коликом броју запослених је реч.

Љ. Малешевић

Како је код других

Неспорно је да вишка запослених има уколико се српски „Телеком” пореди с истим компанијама у комшилуку. Наиме, у „Хрватском телекому” ради 5.300 радника, у Словеначком 4.400. У исто време, у мађарском ради чак 10.900 људи. У српском „Телекому” има 9.000 запослених. По броју корисника на једног запосленог у „Хрватском телекому” има их 421, у Словеначком 519, у „Телекому Мађарске” 459, а код нас на једног запосленог има 454 корисника.