Општине да спреме пројекте па ће пара бити

 крајем овог месеца, и услов су потврде позитивне оцене 4. и 5. ревизије из јуна. Због тога је Влада Србије пре неколико дана усвојила Предлог измена тог закона који предвиђа смањење удела општина и градова у приходима од пореза на зараде, а од наредне године општински буџети мораће се правити другачије и планирати пажљивије да би се општине уклапале у оно што приходују, али и стимулисале да кроз посебне пројекте добију новац из републичке касе.

По Предлогу закона о финансирању локалних самоуправа, од укупних пореза на зараде које се исплаћују локалним самоуправа, уместо садашњих 80 одсто, градовима ће убудуће остајати 77, док ће остало ићи у буyет Републике. Усвојеним Предлогом предвиђено је да се Београду приходи смање више и да му убудуће остаје 66 одсто. Тако ће, заправо, главни град поднети највећи терет новог закона о финансирању локалних самоуправа јер ће само он у уштедама учествовати с две милијарде.



Међутим, предлог је „олакшао” општинама јер је првобитна рачуница говорила да ће им буџет бити умањен осам милијарди динара, али садашњим изменама он ће заправо бити мањи 4,8 милијарде. При том, порез на зараде остаје исти, односно не смањује се, али оно што се прикупи по том основу другачије се расподељује између Републике и локалних самоуправа.



На снази и даље остаје могућност да за развојне пројекте општине добију део новца од државе. Тај закон регулише само расподелу прихода од зарада између општина и Републике, али не и ненаменско трошење новца у општинама и градовима јер тај део мора бити предмет финансијске контроле локалних буyета.



Свакако да ће будући закон највише утицати на буyете Београда и Новог Сада јер више од половине запослених у Србији ради у та два града. Наиме, развијенији региони, Београд и Војводина, три пута су богатији од југа и истока Србије. Неразвијене општине у Србији „уљуљкале” су се у чињеницу да имају сигуран трансфер из републичког буyета и од пореза на зараде, пореза на имовину. Међутим, тај новац им је довољан само за голу исплату плата, тако да нема простора за капиталне инвестиције и привлачење инвеститора.



Љ. Малешевић

 

Није помогло...



Општине које су биле сврстане у девастирана подручја Србије имале су привилегован приступ националним трансферима, односно добијале су више новца, али искуство показује да се многе од њих нису понашале одговорно, односно да и с толико више добијеног новца нису економски располагале нити су га улагале да би повећале запошљавање. Такође, мало су учиниле и да побољшају наплату пореза на имовину јер им то није било ни битно када су знале да ће из републичке касе добити новац без обзира на то да ли се труде или не. Сада ће све то бити другачије.