Општине ће пожелети да буду градови

локалне самоуправе, по којима ће општине вратити  4,8 милијарди динара с локалног нивоа власти на централни и на тај начин у највећој мери отклонити фискалну неравнотежу насталу изменама тог законског акта у 2011. години. Међутим, ФШ није задовољан што предложене измене Закона не решавају изражене хоризонталне неравнотеже између појединих локалних самоуправа, оличене у необјективном, непредвидивом и нетранспарентном систему републичких трансфера ка локалним буџетима.

Указују на то да прописивање различитог процента пореза на зараде између општина – 74 одсто и градова – 77 одсто може имати и негативне последице да се поједине општине формално категоризују као градови. Током претходних година, услед различите административне организације државне управе и локалне самоуправе, дошло је до осетног повећања броја локалних самоуправа које су формално класификоване као градови. Тако су почетком ове године Кикинда, Вршац и Пирот преквалификовани из општина у градове. Изменама закона се, међутим, ствара јаснији финансијски подстицај да се веће општине преквалификују у статус града да би повећале приходе од пореза на зараде три процентна поена, а на штету републичког буџета. Отуда је потребно у наредном периоду обратити пажњу на тај потенцијални проблем економски неоправданих преквалификовања општина у градове.

Указују чланови Фискалног савета и на то да предложене измене Закона о финансирању локалних самоуправа не пружају основу за унапређење квалитета и кредибилитета буџетског процеса на локалном нивоу. Интегритет буџетског процеса је угрожен у све већем броју локалних самоуправа, што се најчешће огледа у нералном „надувавању” прихода да би њихов износ био једнак жељеном нивоу расхода. Тако ФСС, позивајући се на извештај Државне ревизорске институције за 2014. годину, указује на то да је у Крагујевцу буџет био чак 35 одсто мањи од буџетског плана, у општини Мали Иђош34 одсто, у Нишу и Бачкој Тополи29 одсто, у Мајданпеку 25 и у Смедеревској Паланци 22 одсто.

Љ. Малешевић