Олакшице за газде које разумеју туђу патњу

категорија, укључене и жртве породичног насиља, жртве трговине људима, деца палих бораца и деца без родитељског старања која излазе из система социјалне заштите. Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић објашњава да се ове категорије људи налазе у посебно тешком положају, јер често не поседују одговарајуће стручне квалификације и радно искуство које послодавци траже.

- Национална служба за запошљавање ће у сарадњи са ресорним министарством, центрима за социјални рад широм Србије и Центром за заштиту жртава трговине овцим људима наћи најадекватније начине да их пре свега идентификујемо, а затим и мотивишемо да се укључе у свет рада- рекао је Мартиновић.-  Центар за заштиту жртава трговине људима проследиће податке о њиховим жељама и могућностима за укључивање у поједине програме или обуке који ће на крају довести до њиховог запошљавања.

Ако се жртве насиља саме пријаве на евиденцију незапослених, НСЗ ће у сарадњи са Центром за заштиту жртава трговине људима резменити информације и утврдити даље начине како им се може помоћи у проналажењу посла. Секретар Центра за заштиту жртава  трговине људима Мирко Врећа каже да ова институција има 250 пријављених на своју евиденцију, а између 30 и 40 њих у овом тренутку спремно је да се укључи на тржиште рада.

Јавни позив за доделу подстицаја за запошљавање ових категорија незапослених биће расписан крајем овог месеца . У њему ће бити посвећена посебна пажља жртвама насиља, трговине људима, деци палих бораца и младима који излазе из система социјалне заштите. Послодавци ће добијати посебне субвенције и другу државну помоћ под условом да  приме у радни однос неке од незапослених из категорије рањивих и тешко запошљивих.

Љ. Малешевић

Насиље и незапосленост

Протокол о запошљавању жртава насиља и трговине људима потписали су Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и  Зоран Мартиновић, директор НСЗ  са Центром за заштиту жртава трговине људима . Том приликом министар Вулин је подсетио да је у 2015. години у Србији било регистровано 18.475 пријава породичног и партнерског насиља, а од тог броја 45 одсто њих били су одрасли и сви они могу бити укључени у тржиште рада. Тим пре, што је велики број жртава данас незапослен због чега и даље трпи насиље јер су економски зависни од других.