Око 14 милијарди евра има у електранама, рудницима...
нешто друго, вероватно ће се, као и увек, сазнати на време. Како сада ствари стоје, да би се уопште могло говорити о томе, потребно је да се попише имовина ЕПС-а и да се потом она процени. Тај поступак управо се одвија у ЕПС-у, али се у јавности, после информације о томе да се у том предузећу процењује вредност имовине, могло чути да је, заправо, реч о припреми за продају компаније. Међутим, то је одмах демантовано, односно председник Надзорног одбора ЕПС-а Бранко Ковачевић је рекао да процена имовине ЕПС-а не значи да се предузеће спрема за продају већ се припрема да постане акционарско друштво, за шта је потребно направити неколико корака – пре свега пописати имовину ЕПС-а, а потом и проценити њену вредност.
Да држава нема намеру да прода ЕПС указао је министар рударства и енергетике Александар Антић, који је истакао да је процена имовине ЕПС-а у функцији јачања нашег најзначајнијег јавног предузећа, које је у фази реструктурирања. По његовим речима, спроведена је фаза корпоративизације, у току је финансијска консолидација, а 2017. године у плану је и стварање услова да ЕПС пређе у акционарско друштво.
Дакле, надлежни, и, рекло би се, они који би о евентуалној продаји и/или приватизацији ЕПС-а тебало највише да знају, указују на то да је у питању само попис имовине да би се знала права вредност компаније и да је то први корак ка берзи и расту цене компаније. А колика је вредност ЕПС-а и онога што та компаније поседује и који су потенцијали којима располаже – требало би да буде познато у првом тромесечју наредне године. Наиме, до тада би требало да буде завршена процена вредности ЕПС-а, коју обављају „Енергопројект Ентел” и Економски институт, с којима је ЕПС у јуну склопио уговор вредан 34 милиона динара, уз рок за завршетак процене од осам месеци.
А колико ЕПС вреди тешко је рећи, мада се процењује да је вредност те компаније, са свим ресурсима и развојним пројектима, око 14 милијарди евра. Наиме, само постојећи производни капацитети, термоелектране и хидроелектране, тржишно су веома вредни. Уз то, ту је и потенцијал реновираних капацитета, као и дистрибутивни системи, комерцијално и јавно снабдевање, развојни пројекти, огромна имовина у земљишту, објектима и модерној опреми, вредност рудника угља... Не треба заборавити да у том предузећу ради више од 30.000 људи.
Иако се не говори о продаји већ о подизању вредности ЕПС-а, несумњиво је да би за евентуалну куповину било заинтересованих, а пре свега због потенцијала које предузеће има. Да подсетимо, слично ономе што се сада дешава у ЕПС-у, а пре изласка на берзу, урађено је и у „Нафтној индустрији Србије”, коју је „Гаспром” од губиташа претворио у профитабилну компанију, те стручњаци процењују да би ЕПС могао бити још профитабилнији од НИС-а јер располаже значајним потенецијалима.
Д. Млађеновић
ЕПС мора радити по економским и тржишним принципима
Бранко Ковачевић истиче да је потребно је утвридити колико ЕПС стварно вреди, и да га, пошто је реч о предузећу које је срце српске привреде, никако не треба продавати. Ипак, он је рекао и да ЕПС мора да иде на прикупљање додатног капитала, а да, чак и ако би неко желео да га купи, то не може да се уради преко ноћи јер постоји процедура. Он сматра и да сада ЕПС и није зрео за продају, а да ли ће оснивач – Влада Србије – решити да се иде на докапитализацију и увођење мањинског партнера, или уопште неће, то је на оснивачу да одлучи, али да је неопходно да ЕПС ради по економским и тржишним принципима и да је у интересу ЕПС-а да има јак кадар и руководство.