Одвикавамо се од меса због беспарице, а не због канцера

намирницу купују на декаграме пошто за веће количине једноставно немају новца. Не треба ни подсећати на то да су просечне плате у Србији на зачељу Европе, а колико пара толико и...

Наиме, и поред устаљеног мишљења и веровања да је Србија земља меса, чварака и сланине, статистика показује другачије чињенице, које потврђују да грађани Србије једу све мање меса и све више заостају за потрошњом држава Европске уније.

Но, не потврђује само статистика потрошње хране у Европској унији да лоша економска ситуација утиче на све мање конзумирање меса, поготово оног црвеног и квалитетног, већ потврда за то стиже и из Организације УН за храну и пољопривреду ФАО, где се анализира исхрана 174 државе. По подацима ФАО-а, просечан дневни унос калорија по особи у свету износи 2.870, а у Европској унији је знатно већи и износи 3.416. Док је тај однос код биљних производа у свету уједначен, код меса је он у корист ЕУ већи готово два пута. По објашњењу економисте Мирослава Здравковића, Србија је на 100. месту међу 174 земаља с 2.724 калорије по особи дневно, у чему је 2.080 биљног и само 644 животињског порекла.

– У односу на светски просек, просечан грађанин Србије уноси 5,1 одсто мање калорија, при чему биљних 11,9 одсто мање, а оних животињског порекла чак 26,8 одсто мање – објашњава Здравковић.

Албанци се хране калоричније од Срба, додаје, али и једу здравију храну. Здравковић наводи да албански показатељи указују да становништво те државе више једе пиринач, маслинке, поврће, парадајз, воће, грожђе, говедину, пилетину и много више млечних производа, док се у Србији више једну прасетина, отпаци од меса, готово три пута више конзумирају алкохолна пића, шећер и заслађивачи и житарице.

Члан Одбора САНУ за село Бранислав Гулан истиче да је потрошња хране у Србији испод просека у Европској унији.

– По становнику у Србији се годишње троши 15,4 килограма свињског меса, док је у ЕУ тај просек 32 килограма. Просечно становник Србије годишње потроши 56 литара млека, а у ЕУ то је 100 литара, док је највећа разлика код путера: у Србији 200 грама, док је годишња потрошња у ЕУ између четири и пет килограма.

Колико нам је животни стандард низак показују и подаци о учешћу хране у личној потрошњи: нажалост, по томе смо на европском  врху јер на храну трошимо 42,9 одсто укупних прихода – објашњава Гулан.

Љ. Малешевић

За петину мање клорија него у ЕУ

У односу на ЕУ, којој стреми, просечан грађанин Србије уноси 20,3 одсто мање калорија – од чега 14,2 одсто оних биљног порекла и чак 35,1 одсто мање животињског. Једино Кипар од земаља ЕУ и Европе има мањи унос енергетске вредности, али као приморска и топла земља, то је у складу с окружењем и потребама.