Одјеци српског Давоса: Болно ниске плате

Министар финансија Душан Вујовић  сложио се да су “плате и пензије драстично ниске”, додајући да се више од губера не може.

Шеф мисије Међународног монетарног фонда за Србију Џејмс Руф оценио је да да су приходи становништва у Србији “болно ниски по западноевропским стандардима”, додајући да би за промену требао економски раст знатно већи од три процента.

- Једина могућност да приходи становништва у Србији расту на одржив начин је да се приватни сектор ојача и прошири, а да се јавни смањи. Добра вест је да Владин програм има за циљ остварење управо тих циљева – нагласио је Руф.

Члан Фискалног савета Србије Владимир Вучковић појашњава да је у овдашњој јавности управо оваква Руфова изјава о “болно ниским платама у Србијји” схваћена као да је дошло време до повећања зарада у јавном сектору.

- А Руф је говорио о ниским платама у приватном сектору. Привредници већ дужи низ година захтевају смањење пореза на зараду. Србија није земља у којој су намети на рад високи, али не можемо очекивати већи економски раст уколико немамо здрав и развијен приватни сектор – истакао је Вучковић.

Дакле, од приватног сектора се заправо очекује да повећа плате како оне би наставиле да буду “болно” мале или “драстично” ниске. Српски премијер Александар Вучић изнео је на Копаонику податак да у приватном сектору ради само 1,4 милиона људи и да они заправо издржавају цео јавни сектор и пензионере, додајући да је наш приватни сектор прилично слаб да би могао да “издржи утакмицу”.

- Кључни проблем у економији Србије јесте недостатак предузетничког духа, јер је последње истраживање показало да 73 одсто људи очекује и сматра да је држава та која треба некога да упосли – рекао је Вучић. - Није наш посао да упослимо неког, већ да створимо услове да се људи запосле и да пронађу посао, да оснују фирму и да зарађују. Свега шест одсто људи у Србији мисли да је њихова одговорност да ли су запослени или нису. Наш задатак у наредном периоду јесте да мењамо сопствену свест и проналазимо решења како даље развијати приватни сектор. 

С друге стране, приватни сектор оправдање за мале плате радника налази у високим наметима на зараде, парафискалним порезима и  сивој економији иако је неспорно да оне не могу да се мере са зарадама које зарађују запослени у јавном сектору. Приватни сектор повећава плате само онолико колико мора и то само онда када држава донесе одлуку да повећа минималну цену раду, што доводи до тога да су зараде мање за 15 одсто у односу на јавни сектор. Та незнатна повећања плата у приватном сектору су уједно и разлог што највећи број радника и незапослених у Србији “сања” да ради у јавном сектору, јер зна да ће ем имати већу плату, ем мање радити, ем имати сигурније радно место.

Од почетка године минимална цена рада у Србији повећана је за 16 одсто, односно са 121 на 130 динара, што је за приватнике донело повећање трошкова за 16 одсто. То повећање које је приватном сектору наметнуто они сматрају довољним и већина њих не намерава у овој години да повећава плату, осим онога што су већ почетком године морали да ураде.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић не мисли да ће доћи до озбиљнијег повећања зарада у приватном сектору у овој години.

- Оне хоће и у приватном и у јавном сектору бити веће због повећања минималне цене рада, што је негде око 1.500 динара. Не бих искључио могућност да можда неке приватне фирме повећају плате, али то није општа појава. Последњих 20 година плате у приватном су мање него у јавном сектору и то је и сада тако – рекао је Атанацковић.

Запослени у Србији најбоље знају колико су њихова примања мала у односу на развијеније еврпске државе, јер су прошле године имали просечну плату од 369,70 евра, чиме су били на зачељу у региону. Међутим, просечна плата у Србији лане је порасла највише у региону - чак 42,70 евра. Проблем је што је старт на почетку прошле године био изузетно низак – свега 327 евра, па повећање од мање од 50 евра није помогло да се просечна српска плата макне са зачеља. Управо због тога што су просечне плате у претходним годинама биле мале тешко је очекивати да ће оне до краја године бити веће од 450 евра. Могле би, али то свакако зависи од плата у приватном сектору и од спремности предузетника да боље плаћају своје запослене.

Уколико приватници остану на томе да је повећање минималца од 16 одсто довољно за ову годину што се тиче већих зарада, онда од већег просека нема ништа.

Љ. Малешевић