Од Европе мање поклона, а више кредита

због чега је неопходно ефикасније управљање јавним инвестицијама и чвршћа сарадња с приватним секторима, чуло се на дебати у Европском парламенту на којој је учестовао и представник Привредне коморе Србије.

Директор Представништва ПКС-а у Бриселу Зоран Илић објашњава да су владе држава региона успеле да ставе под контролу јавне финансије и унапреде пословни амбијент, али да процес европских интеграција јесте кичма економске и политичке стабилности и просперитета региона и да не сме да се успори или прекине. Европска унија има значајне инвестиције у овом региону, али ниједна земља није успела да јавно-приватна партнерства искористи као потенцијал упркос великим потребама за улагањима, посебно у транспорту и енергетској инфраструктури.

Посланица Европског парламента Ева Паунова истиче да се мења модел инвестирања и да се у следећем буџетском периоду може очекивати више финансијских аражмана преко банака и других финансијских посредника него директно кроз бесповратна средства, што је до сада био доминантан модел. Промена модела инвестиција обавезује државе на то да ојачају управљање јавним инвестицијама и унапреде сарадњу с приватним сектором.

Мање донација а све веише кредита Србију ће натерати да убрза примену јавно-приватног партнерства јер је већ сада јасно да ће због промене курса ЕУ морати све више да се задужује. Србија је од 2001. до 2011. године добила око осам милијарди евра развојне помоћи, од чега је 4,1 милијарде било бесповратно. Структура помоћи се мењала: у почетку су развојну помоћ мање чинили такозвани меки кредити, односно кредити повољнији од тржишних, а више бесповратна помоћ. Онда се тај тренд прекокренуо у корист „меких” кредита па је тако у 2011. години од 1,1 милијарде евра развојне помоћи коју је Србија добила 370 милиона била бесповратна помоћ, а више од 600 милиона „меки” кредити.

Љ. Малешевић

Најшире руке Немачка, САД, Норвешка...

Од 2000. до 2008. године Србија је, током демократске обнове, примила близу четири милијарде донација, које су највећим делом стигле из земаља Европске уније. Донаторски новац је био намењен за финансирање обнове електроенергетске мреже, водовода и канализација, болница, школа, путева, градњу станова за избегле, расељене и социјално угрожене. Најшире руке према Србије у погледу донација били су Немачка, САД, Норвешка, Јапан, Аустрија, Италија, Француска, Велика Британија и Шведска. Неспорно је да се у првих осам година после демократских промена у Србију слило много новца од донација, али да је учинак који је толиким новцем могао бити постигнут скроман. То је уједно и један од разлога зашто су наредних година донације Србији постајале све мање јер они који су их давали нису видели резултате утрошеног новца.