Од четворо запослених, један брине о инвеститорима
Војвођанске општине привукле су у последњој деценији у просеку четири и по директне стране инвестиције, а најуспешније су биле оне локалне
самоуправе које су формирале и развијале канцеларије за економски развој, као посебна одељења за подршку постојећој привреди и анимирању инвеститора, показало је истраживање НАЛЕД-а у оквиру пројекта „Анализа капацитета јединица локалне самоуправе у Војводини за управљање активностима локалног економског развоја”.
– Неспорна је позитивна корелација између капацитета канцеларија за локални економски развој и резултата на пољу економског развоја – објашњава члан Управног одбора НАЛЕД-а Горан Ковачевић. – Уз то, локалне самоуправе које су одлучиле да додатно унапреде квалитет услуга уласком у НАЛЕД-ов програм цертификација општина с повољним пословним окружењем имају још бољи учинак. Једанаест општина у Војводини које су успешно прошле кроз цертификацију привукле су готово три пута више улагања у односу на остале средине.
Истраживање указује на то да је неопходно да општине у Војводини више чине на јачању аутономије канцеларија за локални економски развој, унапређењу знања запослених, као и да спрече осипање кадрова који услед ниских зарада – а просек плата је 42.795 динара – прелазе у приватни сектор или због избора и рационализације бивају премештени у друге органе управе. Готово у четвртини војвођанских општина само једна особа брине о доласку инве-
ститора и подршци привреди, иако је четворо формално запослено у канцеларији за локални економски развој. Проблем представља, указано је у истраживању, и то што запослени у канцеларији за локални економски развој не препознају довољно значај рада с постојећим фирмама и предузетницима у општини, које сврставају тек на пето место приоритета, док се највише фокусирају на аплицирање за донаторске пројекта.
Љ. Малешевић
Где су канцеларије за развој
Забрињава, чуло се у Панчеву на представљању резултата НАЛЕД-овог истраживања, и то што су улагања локалних самоуправа у Војводини у програме локалног економског развоја готово занемарљива: прошле године просечно су износила 2,1 процента буyета. Шест општина у Војводини још нема канцеларије за локални економски развој, док су две формално основале ту институцију, али су опремљене просторије празне због забране запошљавања.