Од 2008. до 2012. године 600.000 отказа

да тај пад запослености подразумева 325.000 формално запослених, док су остали били запослени у неформалном сектору.

Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић, реагујући на оцену Фискалног савета Србије да су подаци Анкете о радној снази спорни, додаје да је од 2012. до 2015. године промењена методологија Анкете о радној снази те због тога није могуће поређење претходних података с новим, али то, како истиче, не значи да је реч о погрешној оцени трендова запослености и незапослености у периоду пре методолошке измене, али свакако значи прекид упоредиве серије почев од 2015. године.

Од почетка прошле године Републички завод за статистику, додаје Ковачевић, преузима податке о регистрованој запослености из Централног регистра обавезног социјалног осигурање и ти подаци у великој мери одговарају онима о формалној запослености из Анкете о радној снази у 2015. години, што још једном потврђује њихову поузданост, имајући у виду да Анкета не обезбеђује апсолутно прецизне податке, већ оцењује запосленост и незапосленост на основу случајно изабраног узорка.

Када се погледају подаци о запосленима у Србији из прошле године, види се да је разлика између статистике Анкете о радној снази и Централног регистра за обавезно социјално осигурање незнатна. Наиме, по Анкети Републичког завода за статистику о радној снази, на почетку прошле године било је 2.011.000 запослених, а у Централном регистру било је убележено њих 1.982.000. На крају 2015. године у Централном регистру за обавезно социјално осигурање уписано је 2.008.000 запослених, док је у Анкети о радној снази било 2.061.000 оних који имају радно место.

Љ. Малешевић