Оцена мање због недостатка страних инвестиција

 ЕК и Фискалног савета Србије о јавним иневстицијама, које су повећане са три на четири одсто БДП, издваја као највећи допринос економском расту, али и једни и други оцењују да ове добре резултате треба поправити.

Професор Економског факултета у Београду, Дејан Шошкић, сматра да је ЕК у извештају  о напретку Србије с правом упозорила да је ниво инвестиција низак за већи привредни раст.- Србији су потребне веће инвестиције од 25 одсто БДП како би подигла стопе раста изнад 2,5 одсто, јер су земље у региону Македонија, БиХ и Албанија, оствариле значајнији раст ове године, а то ће постићи вероватно и следеће. Дугорочно одрживе високе стопе раста решавају проблем буyетског дефицита и јавног дуга – оцењује Шошкић.



С друге стране, економиста Радован Ковачевић оцењује да уколико ове године Србија буде имала већи нето прилив страних директних инвестиција од прошле, онда ће то бити добар резултат.- Ако ове године Србија укњижи нето прилив страних директних инвестиција од око две милијарде евра, биће то добар резултат. Нарочито ако превагну такозване “гринфилд” инвестиције, које значе подизање погона, отварања нових радних места, у којима ће се производити за извоз – сматра Ковачевић.



По мишљењу професора Економског факултета Милојка Арсића, за одржив економски напредак Србије потребно је да укупне инвестиције у наредним годинама расту за 10 одсто брже од раста БДП, док не достигну око 25 процената свега створеног у једној години.



Према истраживању које је спровела ревизорско-консултантска компанија “Ернст и Јанг”, Србија је једна од пет најатрактивнијих држава за стране директне инвестиције у европској индустрији и друга је по стопи раста броја нових радних места створених из страних директних инвестиција. Резултати овогодишњег истраживања о атрактивности Европе као одредишта за директне стране инвестиције показали су да је Србија у 2015. имала раст од 108 одсто у броју створених радних места.



Наиме, 2014. број створених радних места био је 5.104, а прошле године износио је 10.631. Овакви резултати поставили су Србију на друго место на листи топ 10 земаља по критеријуму стварања нових радних места од активности страних директних инвестиција.Ово вицешампионско место Србије у атрактивности за стране директне инвестиције креатори државне економске политике настоје да “капитализују”, али велики проблем представља то што ту исту намеру имају и друге државе у региону.



Због тога оне нуде услове који су некада и бољи од наших, иако има страних инвестиција који долазе овде јер им дајемо повољности које  не нуди ни једна држава у региону. Субвенција које Србија даје страним инвеститорима у замену за отварање радних места показале су се као битна, и уз квалификовану и јефтину радну снаг, оне су биле кључне за долазак неких  познатих светских компанија.



Ваља подсетити да је Србија од 2001. године остварила релативно високе годишње нето приливе страних директних инвестиција. Оне су из године у годину расле и падале, али економисти оцењују да је највећи проблем у томе што су код нас странци углавном свој капитал улагали у куповину друштвених фирми и сектор услуга, за разлику од већине земаља централне и источне Европе у којима су се градиле фабрике. Отуда и податак да за разлику од Србије, чак 71 одсто раста БДП-а у земљама Централноисточне Европе резултат је прилива страних директних инвестиција.



Према подацима Народне банке Србије у последњих годину-две  прилив страних директних инвестиција иде на боље. Тако је, према НБС, у Србији укупан износ страних директних инвестиција прошле године износио приближно две милијарде евра.  У НБС тврде да је највећи допринос привредном расту прошле године , када је он износио 0,8 одсто, и овогодишњем од очекиваних 2,7 процената дао управо новац од директних страних инвестиција.



Ако се посматра нето прилив страних директних инвестиција у протеклих десетак година јасно се види да је економска криза из 2008.године узела данак и довела до тога да оне у неким годинама буду и испод милијарду евра, али и уочава напредак у последње две године. Наиме, 2008. године нето прилив од страних директних инвестиција био је чак 2,48 милијарде евра, већ наредне износио је 2,06 милијарди, 2010. пао је на 1,13 милијарду евра.



Знатан опоравак уследио је 2011. године када је нето прилив био чак 3,31 милијарду, али је за годину дана пао на свега 0,75 милијарди евра, колико је износио 2012.године. Од 2013. године нето прилив страних директних инвестиција полако расте: те године износио је 1,29 милијарду, 2014. био је 1,23 , а прошле 1,8 милијарди евра. За ову се процењује да ће бити најмање 1,8 милијарди евра, а има наговештаја да би прилив могао бити и две милијарде.



Љубинка Малешевић

 

Потребно три до четири милијарде евра годишње



Економисти оцењују да Србија треба да тежи годишњој суми страних директних улагања од 3,5 до четири милијарде евра, јер је то ниво који би уравнотежио биланс плаћања односно држава не би морала да се задужује. Премијер Вучић је недавно обећао да ће његова влада настојати да до краја мандата годишњи прилив страних директних инвестиција премаши три милијарде евра.