Очекује се интервенција државе на тржишту меса

продавницама је скупља и пилетина. Уз цену свињетина вишу између 40 и 50 одсто по килограму, пилетина је скупља и до 25 одсто. Разлог раст цене пилетине разлог је мања понуда утовљених пилића.

Тако се сада у радњама и месарама килограм свињског бута продаје и по 600 динара, док је килограм пилетине око 300. Додуше, у неким месарама цена свињетине нижа је педесетак динара, али и они наговештавају да ће поскупљење уследити, а процењује се да би цена меса могла ићи наниже за око два месеца.

Иначе, у Србији се традиционално највише троши свињско месо и годишње га просечно домаћинство потроши више од 40 килограма. Међутим, због све мање платежне моћи, грађани Србије одавно једу мање меса, било којег, а уз нагли скок цене порције ће бити још мање. Велики део грађана неће бити у прилици да себи приушти ни количине које је до сада могао и због тога сву све очи упрте у државу и најаву да ће се интервенисати из Робних резерви.

Председник Покрета потрошача Србије Петар Богосављевић сматра да држава под хитно треба да реагује, и то не само товљеницима из Робних резрви, већ и читавим системом мера, као што се ради свуда у свету када се настоји обезбедити стабилност тржишта и фер конкуренција.

– Мере би спречиле злоупотребу осилација у производњи, које су нормалан део циклуса, и то би било у интересу и државе, произвођача и потрошача – оценио је Богосављевић. – То што се сада дешава са свињским месом, али периодично и с другим производима, последица је управо недостатка осмишљених мера у аграрној политици.

И доскорашњи директор Института за економику пољопривреде Драго Цвијановић сматра да држава мора интервенисати због поскупљења свињског меса, подсећајући на то да је основна функција Робних рзерви, које свака озбиљна држава има, да интервенишу и када цене иду горе и када падају.

– То значи да треба да штити и произвођаче и потрошаче и да се преко Робних резерви функционише кроз све линије у пољопривреди јер та грана има производњу сезонског карактера и те циклусе треба да „пеглају” Робне резрве из живих или замрзнутих залиха, а не да се увози – рекао је Цвијановић. – Држава би морала да се потруди да отклони узроке таквих осилација на тржишту, а сада нема аграрне политике која би обезбедила сигурност потрошача. Кроз приватизацију су распарчани велики системи, покидани су репроланци, који су ишли од произвођача до крајњег потрошача, и међу покиданим деловима сада нема озбиљног односа који би свима гарантовао сигурност.

По оцени председника Клуба 100П Војислава Малешева, држава би морала да направи агенцију за интервенције на тржишту да се не би догађало да у једном периоду неке робе има превише па цена пада, а у другом се појави мањак и то поскупи.

– Тај баланс не могу да праве Робне резерве, које су због бројних афера изгубиле кредибилитет – сматра Малешев. – Уз то, треба се мало позабавити и монополима међу карикама на тржишту. Мислите да месари нису знали да циклус тако функционише? Знали су, куповали су када је било јефтино и сада продају када су цене скочиле, уз благослов државе.

Љ. Малешевић

Товљеници и 200 динара по килограму

Цена живе ваге товљеника у Срему и Мачви још није достигла 200 динара и углавном се откупљује за 190, мада, како су нам рекли сточари у тим регионима, има и накупаца који су спремни да дају више. Накупци који дају више од 190 динара по килограму живе ваге углавном долазе из уже Србије, односно крајева где већ годинама нема довољно товљеника.