Нова влада треба да донесе нову аграрну политику

наше пољопривреде, поручено је с рашњег скупа „Пољопривреда и рурални развој – стање и потенцијали“, који је организовао „Дневник–Пољопривредник“.

Еминентни научници из области пољопривреде и аграрне економије, дугогодишњи сарадници листа „Пољопривредник“ и аутори текстова у књизи „Пољопривредников пољопривредни календар“, указали су на актуелну ситуацију и проблеме у ратарству, сточарству, воћарству, повртарству и секторима наслоњеним на аграр. Експерти српске пољопривреде професори Мирослав Малешевић, Жарко Илин, Зоран Кесеровић, Владан Богдановић, Жељко Деспотовић и други поручили су да је у нашој пољопривреди огроман потенцијал и да држава мора да обрати више пажње на ту стратешку грану. 

– Долази нова влада, вероватно и нови ресорни министар, и сада је потребно изградити нову аграрну политику, идентификовати све ограничавајуће факторе – а њих је много, од неповољног економског положаја пољопривреде па до проблема неуређеног тржишта и неодговарајуће улоге државе, недовољног удруживања пољопривредника – казао је професор Пољопривредног факултета у Новом Саду др Радован Пејановић. 

Он је нагласио да је проблем и у спољнотрговинској размени српског аграра јер у структури извоза доминирају примарни пољопрвредни производи а не прерађени, с већом додатом вредности.

– Низ је других проблема који се акумулирају већ деценијма и озбиљна су кочница развоја пољопривреде. Сад је прилика да се конципира нова аграрана политика, полазећи од наших специфичности, али уважавајући принципе аграрне политике Европске уније. Требало би у томе да се ослонимо на Заједничку пољопривредну политику ЕУ – нагласио је Пејановић, оцењујући да је неопходно формирати и нове инситуције. – У првом реду, треба оспособити агенције преко којих ће се реализовати претприступни фондови намењени нашој земљи и увести модерне методе вођења статистичких података, попут књиговодства на газдинствима, да бисмо могли планирати и пратити производњу.

Пејановић је као приоритет издвојио доношење стратегије развоја на нивоу Владе, с тим да се посебан акценат стави на концепт реиндустријализације без којег привреда Србије не може ићи напред.  

– У оквиру тог концепта агроиндустрију видим као носећу грану и велику шансу. Мултифункционална пољопривреда, која укључује и развијену органску производњу и агро-етно туризам, одлике су савремене пољопривреде, којој треба да стремимо. Али, пре свега, морамо обавити транзицију, а најважнија је транзиција у нашим главама. Многе ствари којима смо оптрећени треба да избацимо из досадашњег система и модела – поручио је Пејановић. 

На потенцијале у органској производњи указала је и професорка Пољоприврдног факултета у Новом Саду др Анка Поповић Врањеш, која је као одличан пример истакла модел успешног породичног бизниса на пољопривредним газдинствима у Војводини која се баве сточарском производњом. Наиме, уз помоћ Покрајинске владе и експерата у области сточарства, више десетина газдинстава у Војводини успоставило је систем неопходан за производњу здравствено безбедне хране, навела је она, додајући да се такав модел помоћи политике, струке и науке показао најефикаснијим и најекономичнијим.

С. Глушчевић

Пољопривредников календар за 2016.

рашњи скуп организован је поводом промоције књиге „Пољопривредников пољопривредни календар 2016”, чији је издавач „Дневник–Пољопривредник“. Директорка „Пољопривредника” др Гордана Радовић осврнула се на значај руралног туризма и оценила да је то прилика коју не смемо испустити.