Николић: Фискални проблем је био нерешив претходним владама

-Буџет наше државе балансиран је у толикој мери да ми се чини да бисмо ове године могли да направимо и заокрет у смислу смањивања јавног дуга, рекао је Николић, који је члан Савета гувернера Народне банке Србије, гостујући у Кажипрсту Б92.

Према његовим речима, не би требало изоставити ни ниску инфлацију, релативно стабилан курс, као ни то да смо сада у неком оквиру који је био жеља свих претходних година, и да је оцена ММФ која то потврђује - свакако добра.

Николић ипак упозорава да се не треба опуштати и ликовати, јер ризици и даље постоје.

-То су пре свега ризици из спољног окружења, на пример, одлука Феда око повећања каматних стопа, затим геополитичке турбуленције које се одражавају и на Србију, а имамо и локалне тензије које свакако нису добре за нас, објашњава он.

Говорећи о отпуштањима у јавном сектору, Николић подсећа да је у последњих годину дана отишло 16.000 људи и да око 6.500 колико је процена ММФ-а да треба још да оде, није високоризична цифра.

-На томе ће се даље радити без дилеме. Али сада смо на тим редукцијама, када говоримо о јавним предузећима, да већ можемо да говоримо о појединачним компанијама. У ЕПС је на пример, сада већ потпуно јасно шта треба урадити, где правити уштеде и слично, каже Николић.

Додаје и да је Влада испунила део захтева Фонда да се повећа цена струје, не онолико колико је ММФ и тражио.

Ипак, додаје да је охрабрујуће да, ако је преузета обавеза да се подигне цена струје, треба знати да ће то имати позитивне ефекте и на инфлацију.

Николић каже и да се отвара простор за повећање плата и пензија, али да би требало водити рачуна да се удео за издатак за те пензије и плате поврати у неком сегменту.

-Ако говоримо о неком процентуалном повећању, то повећање може бити нешто веће него прошли пут, али да се задржи од 3,5 до 4 одсто - то је нека граница како би се задовољили параметри одрживости, рекао је Николић за Б92.

(Танјуг)

Плате и пензије би могле бити веће за 4 одсто

Николић је додао да би повећање пензија и плата у јавном сектору могло да буде око четири одсто.

Простора за то у сваком случају, како тврди, има, али је само питање за колико би примања могла да буду већа.

"Повећање би могло да буде веће него претходни пут, али не и веће од око четири одсто", рекао је Николић Танјугу.

Логика је, како је објаснио, да повећење не буде веће од номиналног пораста бруто друштвеног производа.

Према његовим речима, то је неопходно како би се остварио средњорочни циљ да се удео расхода за плате и пензије врати на договорен ниво - да се плате смање са садашњих 10 одсто на око осам процената, а пензије са 13 на 11 одсто.