Непродати државу коштају неколико милијарди евра

 бити здрава и стабилна у року од две до три године.

– Циљеви Министарства су унапређење пословног окружења, завршетак приватизације, реструктурирање јавних предузећа, повећање обима и величина инвестиција које долазе у Србију и развитак малих и средњих предузећа – рекао је Кнежевић, додајући да за све то постоје конкретни планови за остварење.



Најава да би процес приватизације у Србији могао бити завршен у наредне четири године далеко је реалнија од свих претходних рокова који су одавно прошли, а самој приватизацији се крај још ни не назире. Наиме, ексминистар привреде Жељко Сертић је у другој половини прошле године тврдио да ће приватизацији бити завршена до краја 2015, односно да ће до тог датума бити решена судбина око 450 фирми из портфеља Агенције за приватизацију. Још је истицао да управо та предузећа, која су у већини случајева у портфељ Агенције дошла након неуспелих приватизација, праве озбиљан дебаланс у економији Србије.



Само неколико месеци раније тадашњи директор Агенције за приватизацију Србије Љубомир Шубара тврдио је да је крај 2015. године проблематичан рок за приватизацију, додајући да у портфељу Агенције за приватизацију има више од 500 предузећа и још око 200 њихових зависних друштава, а да су од тог броја 104 у реструктурирању и да имају 45.000 запослених.



Светска банка је израчунала да предузећа у државном власништву много коштају пореске обвезнике у Србији. Тако је Тони Верхеијен лане изјавио да су само у 2013. години предузећа која су чекала приватизацију коштала пореске обвезнике 600 милиона евра, односно да су фирме у реструктурирању у протекле три-четири године коштале државу неколико милијарди евра.



Фискални савет Србије је и прошле године, али и ове, у сваком свом извештају нагласио да, и поред добрих економских резултата, бољих од очекиваних, остаје чињеница да Влада Србије још није ни близу краја  процеса приватизације, без чега нема бржег напретка. Указао је на исто оно на шта и Светска банка: да предузећа чија приватизација није завршена, а за која је јасно да немају будућности нити им је могуће наћи стратешког партнера, висе као камен о врату пореских обвезника.



У недавном извештају Фискалног савета Србије наведено је да на приватизацију чека још око 200 предузећа у којима је готово половина од 45.000 запослених која су имала радно место у државним и друштвеним предузећима. То је, сматрају, половичан резултат у односу на оно што је обећавано, уз напомену да се и ове године приватизација одвија веома споро.



Скрећу пажњу на то да се чак и прерано оцењује као успех чињеница да су нека предузећа спас потражила кроз Унапред припремљен план реорганизације јер нема гаранције да ће моћи пословати без државне помоћи и плаћати све обавезе. Фискални савет ће наставити да прати „пролазна времена”, односно пословање неприватизованих предузећа у овој години, па ће самим тим знати и колико пореске обвезнике и државу кошта то што приватизација није завршена на време.



Љ. Малешевић

 

Стечај и отпремнине



Истине ради, велики део предузећа из портфеља Агенције за приватизације завршио је у стечају, нека су ликвидирана, а неколико десетина хиљада радника је кроз социјални програм, 200 евра по години радног стажа, завршило на тржишту рада или у пензији. Ипак, остала су велика предузећа која још увек траже спас и за која је неизвесно како ће завршити, а губици се и даље гомилају и управо њих плаћају порески обвезници. По изјави новог министра привреде Кнежевића јасно је да ће део тих предузећа опстати, не само ове године већ и наредну годину-две, али ако ће након тога заиста доћи крај приватизације у Србији која траје више од две и по деценије, то би могло значити да долазе нека боља времена.