Нема пара за закупце и њиве веће од 20 хектара

 – изјавила је министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић. – Због мањег буyета, догодине ће бити смањени текући трошкови, плате запослених, али и укупан износ субвенција у аграру.

Потврдила је да ће се, зарад рационалнијег трошења буyетских пара, догодине субвенционисати пољопривредне површине до 20 хектара, али не и државно земљиште.То што ће се премирати највише 20 хектара значи да ће без помоћи из аграрне касе остати око 18.000 газдинстава од укупно 631.552, колико их има по попису пољопривреде. Поменимо, више од стотину хектара у Србији има 1.851 домаћинство, али такви ни сада не примају субвенције за њиве. Елем, издвајање газдинстава с више од 20 хектара из система субвенционисања значи да нису услишени предлози пољопривредних удружења да се премије не ограничавају на тај начин.



– Никаквог оправдања нема за то што нам раде. Није то само сад тако већ у последњих десет година, и више. Заправо, не зна се ко све добија новац из аграрне касе, ко се све води под пољопривредом. Изгледа да су оправдане наше сумње да је врло много убачених, који без основа користе новац намењен пољопривредницима – каже за наш лист пољопривредник из Жедника Мирослав Ивковић, додајући да је за паоре непознаница функционисање ветеринарске службе, не зна се ни где нестаје новац који се наплаћује од фитосанитарних прегледа, од заштите биља... – Али, најштетније по нас је то што многи прерађивачи на неки начин долазе до новца намењеног пољопривредницима. Вероватно би аграрна каса била довољна за нас када тих канала одлива новца не би било и када би се правилно распоредила.



Ивковић, али и пољопривредници, махом највећу замерку имају на недоследност аграрне политике. Сталне промене у њој – једина су константа.   – Ако смо претходних година мотивисани да будемо робни произвођачи и да увећавамо поседе до стотину хектара, за колико су нам давали премије, зашто нас сада кажњавају? Каква је то предвидљивост у пољопривреди ако мењамо закон сваке године? Како можемо направити бизнис-план ако се сваке године мења систем субвенционисања? Па и плодоред је пет година! Добијамо кредит на основу бизнис-плана, а држава очас посла промени услове – наглашава Ивковић. 



Надлежни пак објашњавају да у расподели нико неће бити оштећен јер и ови који су до сада добијали за 100 хектара, а сада ће добијати за 20, од јесени ће моћи да конкуришу за новац из предприступних фондова (ИПАРД). Из тог извора 175 милиона евра требало би да почну да се користе до краја следеће године.Такође, веле да је од велике помоћи паорима и Закон о финансирању и обезбеђењу финансирања пољопривредне производње, који је усвојен 25. новембра.



– Тај документ омогућиће пољопривредницима да на лакши и повољнији начин дођу до новца. Тај закон је део пројекта Министарства пољопривреде, Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО) и Европске банке за обнову и развоју и има за циљ да се успостави стабилан систем финансирања, који ће омогућити пољопривредницима да на лакши и повољнији начин дођу до новца онда када им је он најпотребнији, а то је пред сетву ратарских култура – истакла је министарка. – Ради се о краткорочним средствима, кредитори ће моћи да буду комерцијалне банке и прерађивачи, а корисници ће кредит, по уговору с повериоцима, враћати у новцу или роби. 



С. Глушчевић

 

Држава на страни малих



Министарка Снежана Богосављевић Бошковић рекла је да су, изузев ограничења од 20 хектара и изузимања државних њива из премирања, све остале мере аграрне политике остале исте, укључујући и премије за млеко, а уводе се и две нове мере као подстицај развоју сточарства.

– У контексту мера штедње и рационалног трошења, стимулисаћемо развој сточарства, а биће заштићени и мали произвођачи с поседом до 20 хектара – напоменула је она.