Неизвесност под ведрим и државним небом

а по јутру ће усеву додати 110 килограма уреје.

– Увек се надамо да ће се улагања исплатити, без обзира што је за паорлук свака сезона увек нови изазов под ведрим небом, праћен неизвесностима, не само због временских прилика на које не можемо да утичемо, него због укупног стања у нашем аграру – каже Лазин. 

Млади домаћин из Банатског Аранђелова вели да је пшеница у добром стању, посејана је углавном у року, јер су кише пореметиле ритам у октобру, али се све успело стићи. Лазин вели да није добро што се политика субвенционирања за пољопривредна газдинства од стране државе у многим сегментима стално мења, тако да паори никада не знају на чему су, а изложени су и ћудима тржишта. У паорлуку, увиђа и наш саговорник чије породично газдинство је у категорији оних који су мало ојачали, најтеже пролазе мала пољопривредна газдинства, јер увек тешко састављају крај с крајем код улагања у текућу сетву, па о инвестирању у развој тешко могу да размишљају.

– Евидентно је да се из године у годину улагања у сетву увећавају, јер поскупљују семена, минерална ђубрива заштитна средства и све оно што треба применити у савременој агротехници, уколико се жели постићи добар род. Има у понуди семенских и хемијских кућа, па и појединих прерађивача и откупљивача тржишне утакмице да се пољопривредници придобију, али у свему томе углавном паори остају у неизвесности, јер често не знају шта их чека када дође време жетве и бербе, поготово када се у међувремену од сетве до жетве у све умешају шира тржишна кретања. Чини ми се да би много боље за просперитет села и пољопривредних газдинстава држава излазила са својим рачуницама и ценама стратешких пољопривредних производа. Овако никада не знамо шта нас чека – указује Лазин.



Породично газдинство Лазин поред класичног ратарења, сетве пшенице, кукуруза и сунцокрета, подупире и производњом млека. Васа указује да уочи пролећне сетве запиње у старту јер субвенције за прошлу годину још нису исплаћене за вештак и гориво, а додатни шок је смањење субвенција по површини на 4.000 динара, што је свега трећина лањског износа. Од субвенције утврђене по хектару за ову годину 2.000 динара је основног подстицаја за биљну производњу и исто толико на име регреса за вештачко ђубриво, при чему новим измењеним правилником рачуни за ђубриво важе ако су издати од 16.новембра претходне до 30. септембра текуће године.



Дизел гориво којим се “храни” пољопривредна механизација, значајна је ставка у трошковима паора, па и Васа Лазин сматра да би држава могла наћи простора да се обезбеди јефтиније гориво за паорлук, поготово што су у разлици од произвођачке цена дизела од око 60 динара до 130 колико плаћају паори, уствари све намети који се сливају у државну касу.



– Уз смањење субвенција, да не говорим о ценама семена и њиховом паритету са нашим производима. За врећу семенског кукуруза новијих сорти треба издвојити 500 до 600 килограма меркантилно, а то је са не баш претераном густином сетве довољно за једно јутро – сазнајемо од Лазина. – У садашњим условима за пољопривреднике сва семена су скупа. Највећи део сетве обавља се из сопствених улагања, нешто се репроматеријала узима и на “записати”, па се раздужује код скидања усева по неким паритетима, али још не знам прецизно каквим, јер до сетве још има времена да погледамо и одлучимо. За пролећну сетву имамо стотину јутара, половину ћемо засејати кукурузом, другу половину сунцокретом, јер уз пшеницу то су ратарски усеви за које смо се већ друже време определили.



Милорад Митровић