Недимовић: Сва средства из ИПAРД-а биће на располагању
Измене Закона о пољопривреди и руралном развоју неопходно је усвојити по хитном поступку како би пољопривредници у Србији имали приступ средствима из ИПАРД-а у износу од 175 милона евра,
изјавио је данас министар Бранислав Недимовић.
Он је рекао да ће "пун капацитет тих средстава бити на располагању Србији и да неће бити никавих умањења".
"Средства која су намењена за пољопривреднике у том износу, а о којима се много говорило претходних година, због непостојања акредитације Управе за аграрна плаћања нису на располагању пољопривредним произвођачима, и зато се иде на усвајање измена по хитној процедури", рекао је министар на седници скупштине на чијем су дневном реду закони из области пољопривреде.
Он је рекао да су као блокирајући фактор за коришћење најпре поменути "људски капацитети" и најавио да ће до половине јануара комплетна процедура за ангажовање стручњака у Управи за аграрна плаћања бити завршена.
Планирано је да се радно ангажује још 50 њих.
"То је неопходно да би се добила акредитација и како би се могла имплементирати процедура. Тако ће овај блокирајући фактор бити отклоњен", рекао је Недимовић.
Измене и допуне тог закона како каже, у највећем делу су усредсређене на ИПАРД, односно процедуре, носиоце, рокове...
"Ове измене су требале и раније да се донесу, али морамо да радимо јако брзо", рекао је министар.
Како је додао, предвиђено је да већ у априлу будемо спремни за акредитацију Управе за аграрна плаћања, а да у другој половини 2017. буде први конкурс за ИПАРД средства намењена пољопривредним произвођачима и прерађивачима.
У јануару ће како је казао бити донети и потребни правилници.
"Данас мењамо прописе који су такође били блокирајући фактор за то, урадили смо и неке друге ствари, а позваћемо европску делагацију да у другом кварталу године дође и да добијемо акредитацију како би већ од септембра имали расписане позиве за добијање средстава из ИПАРД-а", рекао је он.
Како је указао, важно је да мењамо своје процедуре и прилагођавамо се тако да то буде на корист наших пољопривредних прозивођача, и да користимо финанансијске алате који нам стоје на располагању.
Изменама закона предвиђени су и нови алати који би требало да помогну функционисању наше привреде и то кроз установљавање система за идентификацију парцела, а биће дефинисана подручја на којима се обавља пољопривредна производња, комасација, које земљиште може да се користи за пољопривредну производњу...
"Биће успостављена квалитетна аналитика да би се управљало системом", рекао је Недимовић.
Како је рекао, ова година била добра за појопривредну производњу и донела је веће веће приносе, и приходе.
Што се тиче измена закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју Недимовић је рекао да је предвиђен шири обухват оних који ће моћи да остварују подстицаје.
Подсетио је да је буџет за пољопривреду у 2017. за 3, 32 милијарде већи и да је четири пута више средстава опредељено за развој мера конкурентности, односно за субвенционисање инвестиција у највећем делу.
Уместо 526 милиона колико је било предвиђено 2016., у идућој години биће 2, 2 милијарди намењених за то.
Како је рекао, циљ је да се боримо да не дође до пражњења подручја и да поред основне производње развијемо и прерађивачке капацитете.
Што се тиче измена Закона о водама, њиме су предвиђене јасније процедуре како се може доћи у закуп водног простора, као и поједностављење процедура за грађане.
Када се буде издавао водни акт то ће ићи на терет надлежног водопривредног предузећа јер оно мора за странку да прикупи сву документацију, све услове и сагласности, истакао је министар и додао да ће се на тај начин учинити поступак транспарентнијим и олакашати грађанима да дођу до аката.
"Последњи пропис донет је 2010. године, а од тада много воде је Савом и Дунавом протекло и било много критичних ситуација и поплава. Нисмо посматрали реке како Бог заповеда, по сливовима, већ смо имали административне баријере", рекао је Недимовић.
Изменама закона разрешава се та дилема и управљање рекама обављаће се на основу хидрографских сливова.
Комплетан систем управљања у кризним ситуацијама и правилиа и оквире ће одређивати ресорно министарство преко надлежних органа.
"Желимо да на овај начин направимо координацију и систем јединства у начину управљања", истакао је министар Недимовић.
Шири обухват пољопривредника који ће добити подстицаје
Изменама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју предвиђен је шири обухват оних који ће имати право да остварују подстицаје из буџета, а посебна пажња биће усмерена на оне који се баве сточарском производњом, изјавио је Недимовић.
Он је рекао да је буџет за пољопривреду за 2017. за 3,32 милијарде већи него овогодишњи и да је четири пута више средстава опредељено за развој мера конкурентности, односно набавку опреме, инвестиције...
Уместо 526 милиона колико је било предвиђено 2016, у идућој години биће 2, 2 милијарди намењених за то.
Недимовић је рекао да ће корисници средстава бити превасходно они који се баве сточарством, односно они који ће моћи да производе јунеће месо, јер је циљ да се та врста сточарске прозиводње унапреди.
Како је рекао, предвиђено је и увођење категорије младих пољопривредних произвођача који ће имати право да користе бесповратна средства, као и старт ап кредити за почетнике у пољопривредној прозводњи.
"Нама је идеја да у девастираним подручјима, попут Беле Паланке, Бабушнице, Сврљига да људи могу да живе на том подручју, и да и друга лица дођу и заснују прозиводњу у тим местима јер ћемо предвидети веће износе субвенција", рекао је министар.
Како је рекао, циљ је да се изборимо да не дође до пражњења подручја, нарочито у делу југосточне Србије, а такође и да се поред основне производње развију и прерађивачки капацитети.
Ради се анализа, произвођачи млека неће бити угрожени
Недимовић је данас изјавио да је у току анализа свих аспеката како би се донела одлука о томе да ли ће влада продужити прелевмане на млеко или не, а каква год да буде та одлука, произвођачи млека не треба да страхују, јер неће бити угрожени.
"Да ли ће влада продужити или не, сада радимо анализу заједно са свим актерима у поступку и каква год да буде одлука циљ је да не буде угрожен произвођач млека. Увек ћемо водити рачуна о томе", рекао је Недимовић на седници Скупштине Србије.
Он је подсетио да је влада пре годину и по дана увела заштитне мере у циљу да заштити пре свега млекарски сектор и сектор меса административним путем и како нас не би "преплавило" млеко из ЕУ које је тад постојало као вишак.
Он је указао да је на нивоу ЕУ у последњих годину и по дана уложено око милијарду и по евра како би се изборили са проблемом вишкова млека.
"Једини начин који је Влада Србије имала у том тренутку да помогне произвођачима и прерађивачима јесу биле административне мере", рекао је Недимовић.
Он је указао да су се тада многи бунили и говорили да Србија тако нарушава свој европски пут и нагласио да је ипак дозвољено коришћење таквих алата уз образложен предлог.
"Чињеница је да су данас активности много боље, и да је много другачије стање на европском тржишту млека, да не причам о ценама које зависе некад и од националних мера које примењују одређене државе, али ни близу ситуација није таква каква је била", рекао је министар.
Говорећи о количинама млека по кварталу која неко треба да испоручи, он је казао да ће за маргинална подручја бити утврђено 1.500 литара по кварталу.
То значи, да ће неко ко на пример има две краве те критеријуме моћи да испуни. Он је указао и да су осим старт апова предвиђени и грантови, а у циљу подстицања отварања нових радних места у пољопривреди.
Недимовић се осврнуо и на ситуацију са доприносима истичући да је у сарадњи са надлежним министарством за то формирана радна група како би се проблеми отклонили.
"Имамо катастрофалну ситуацију за доприносе. Имамо велики број обвезника који имају астрономске суме, невероватно је да неко ко има пола хектара буде стављен у исти ранг са оним ко има 100 хектара, то нема везе са животом... Желимо да се то логично реши", рекао је Недимовић.
Та област се како је подвукао, мора уредити.
Министар је навео да ће се ићи на другачији приступ, где ће се у односу на приход који се може остварити по јединици површине утврђивати основице за ПИО.
Такође је рекао да ће се у сарадњи са Пореском управом размотрити могућност репрограма дугова.
Систем доприноса мора да се уреди и реформише
Систем доприноса за пољопривреднике мора се уредити и убудуће ће се основице за ПИО утврђивати на основу прихода који се остварују на некој површини, изјавио је данас министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић.
Како је рекао током скупштинске расправе, постоји велики број дужника по основу доприноса за пензијско осигурање са великим дуговима.
Министар је навео да је тешко за разумети како су обавезу уплате исте висине доприноса за пензијско осигурање имали власници пола хектара земље и они који имају 100 хектара.
"Имамо катастрофалну ситуацију за доприносе. Имамо велики број обвезника који имају астрономске суме, невероватно је да неко ко има пола хектара буде стављен у исти ранг са оним ко има 100 хектара, то нема везе са животом... Желимо да се то логично реши", рекао је Недимовић.
Како је рекао, Пореска управа би формално-правно могла да крене у наплату и одузима куће или њиве, али то је немогуће. Зато ће размотрити могућност репрограма дугова, истакао је.
У сарадњи са надлежним министарством за то је формирана радна група како би се проблеми отклонили.
Та област се, како је подвукао, мора уредити.
Јасније процедуре и управљање по сливовима
Изменама Закона о водама предвиђене су јасније процедуре о закупу неког водног простора и о другачијем управљању рекама, а накнаде за одводњавање више неће обрачунавати Пореска управа, већ надлежна јавна водопривредна предузећа.
Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић је у Скупштини Србије, образлажући измене тог закона, рекао да је циљ да се између осталог поједноставе процедуре за грађане.
Када се буде издавао водни акт, то ће ићи на терет надлежног водопривредног предузећа јер оно мора за странку да прикупи сву документацију, све услове и сагласности, истакао је министар и додао да ће се на тај начин учинити поступак транспарентнијим и олакашати грађанима да дођу до аката.
"Последњи пропис донет је 2010. године, а од тада много воде је Савом и Дунавом протекло и било много критичних ситуација и поплава. Нисмо посматрали реке како Бог заповеда, по сливовима, већ смо имали административне баријере", рекао је Недимовић.
Изменама закона разрешава се та дилема и управљање рекама обављаће се на основу хидрографских сливова, нагласио је Недимовић.
Компелтан систем управљања у кризним ситуацијама и правила и оквире ће одређивати ресорно министартсво преко надлежних органа.
"Желимо да на овај начин направимо координацију и систем јединства у начину управљања", истакао је министар Недимовић.
Влада води рачуна о ПКБ, циљ да задржи производњу
Недимовић је изјавио данас да ће се приликом решавања судбине Пољопривредног комбината Београд (ПКБ) водити рачуна да то предузеће, пре свега, задржи производњу.
"Начин на који ће се решавати судбина ПКБ је пред нама и оно о чему морамо да водимо рачуна је да он задржи прозиводњу. Влада Србије води рачуна о овом пољопривредном комбинату", рекао је Недимовић током скупштинске расправе.
Он је навео да је ПКБ био корисник средстава у износу од 352 милиона динара, односно постицаја на основу млека и квалитетних приплодних грла.
"Ту није ништа спорно и то је само доказ да влада води рачуна о овом пољопривредном комбинату", рекао је министар у Скупштини Србије где је у току расправа о изменама закона из области пољопривреде.
Посланици разматрају измене закона о пољопривреди и руралном развоју, подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, као и измене закона о водама.
Већи обухват земљишта за закуп; нулта толеранција за ГМО
У току ове године повећан је за око 120.000 хектара обухват државног пољопривредног земљишта које се ставља под закуп и користи, изјавио је Недимовћ.
Он је рекао да се измене прописа у овој области припремају како би се прилагодили ономе што нас очекује од септембра 2017. године и да ће се заштити пољопривредно земљиште у складу са међународним стандаридима.
Недимовић је током скупштинске расправе рекао да је у оквиру измена Закона о пољопривреди и руралном развоју предвиђен посебан "алат", односно увођење система за идентификацију парцела.
Министар је говорећи о ГМО, рекао да Управа за заштиту биља спроводи перманентну контролу и да су ухваћени и сви они који су илегално засејали површине тим производима.
"Подигнуте су пријаве и воде поступци против тих лица. Оно што могу да кажем је да ће бити нулта толеранција за производњу ГМО", рекао је Недимовић.
Инспекција је, како каже, урадила свој део посла.
Говорећи о новцу за пољопривредну произвиодњу, министар је рекао да се он може пласирати на два начина- из буџета односно кроз националне мере, а други начин је из средстава ЕУ која се очекују у другој половини 2017. године.
(Танјуг)