Не живи се добро од жита већ од цвећа

које бележи Холандија међу најбољим у свету,  речено је на недавном састанку с темом „Могућности сектора хортикултуре“,одржаном на Новосадском сајму. Представљени су резултати, искуства и знања холандских поизвођача у поменутим областима, као и произвођача из Србије, пројекти сарадње студената из Холандије и Србије, као и могућности сарадње двеју земаља.

Амбасадор Холандије у Србији Хенк ван ден Дол указао је на то да су Нови Сад и Међународни пољопривредни сајам, који је један од најважнијих сајмова из области агара у Европи, право место за сусрет привредника и размену искустава у домену пољопривреде.Холандија има веома развијену пољопривреду. Хортикултура, као појединачни сектор, један је од приоритета холандске владе.



– Холандија је по површини мала земља, готово упола мања од Србије, а ипак је после Сједињених Америчких Држава највећи извозник у области пољопривреде. Извозом аграрних производа остварује око 82 милијарде евра годишње, при том око 11 милијарди оствари хортикултура, што потврђује значај тог сегмента пољопривредне производње у Холандији. Такав успех омогућава нам да знатну суму новца улажемо у истраживање и иновације, што доприноси већој конкурентности, која је резултат дугогодишњег рада, истраживања, али и квалитетне обуке и усавршавања кадрова.



Због тога је успостављање сарадње између универзитета у Холандији и Србији веома важно јер се заједничким радом постижу најбољи резултати. Србија, која је на путу ка Европској унији, има велике шансе за развој у области пољопривреде јер поседује изузетне услове: квалитетну радну снагу, добар географски положај, добру климу, а то треба искористити – рекао је Хенк ван ден Дол.



О резултатима српских воћара и повртара говорила је Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде. Она је казала да су резултати добри, али да се могу и знатно побољшати. Искуства и знања из Холандије могу томе допринети, посебно када је у питању производња у стакленицима и пластеницима, која је у Србији, с обзиром на могућности, мала.



– Домаћа производња воћа и поврћа могла би се знатно поправити отклањањем слабости које је прате – казала је Колинда Хрехоровић. – Међу њима је и то што је код нас производња екстензивна, садни материјал је недовољно квалитетан, приметна је уситњеност поседа, опрема и механизација су стари, удруживање пољопривредника је слабо... Али, има и низ предности које омогућавају развој, а међу њима су повољни агроеколошки услови, традиција у производњи воћа и поврћа...



Д. Млађеновић





Наше воће и поврће



Прошле године у Србији је произведено око 1,4 милион тона воћа, највише шљиве и јабуке, извезено је око 446.000 тона у вредности од 581 милион долара, а примат има малина, која у укупној вредности извоза воћа заузима 48,3 одсто. Увезено је 227.000 тона воћа, за 165,7 милиона долара.

Произведено је 1,7 милион тона поврћа на 120.000 хектара, од чега се у стакленицима, где се највише гаје парадајз и паприка, производи на свега око 1.800 хектара, што је веома мало. Извезено је 125.000 тона поврћа у вредности 90,6 милиона долара – највише смрзнуто поврће, црни лук, шаргарепа, паприка, а увезено је 105.000 тона, за 66,7 милиона долара.