Не дамо земљу странцима, а ору је Италијани, Арапи, Хрвати...

 у позадини свега су измене Закона о државном пољопривредном земљишту који не дозвољава продају земље странцима, услови који нам се постављају и на које смо пристали на европском путу, међудржавни споразуми...

Наиме, имовина предузећа „Алекса Шантић”, коју чини пољопривредно земљиште с пратећим објектима, продата је прекјуче на јавном надметању предузећу „Агрисер” из Београда по 7,95 милиона евра. Та фирма била је једини учесник у надметању, а реч је о кћерки-фирми италијанског гиганта „Фереро”, који ће, како је познато, и како се већ огледно ради – на око 700 хектара „Алексе Шантића” гајити лешнике. Реч је бившој друштвеној својини, то јест земљишту које је стечено теретним послом предузећа.



Власници војвођанских њива су, између осталих, Хрвати („Дијамант аграр”), Арапи („Бачка”, Сивац), Мађари („Криваја”)...

– Странци мало-помало али засигурно постају власници земљишта у Србији – каже за „Дневник” секретар Одбора за пољопривреду у Привредној комори Војводине Ђорђе Бугарин. – То генерално није добро, али је легитимно, у складу са законима који важе у нашој земљи. А када нема закона, онда се доносе међудржавни споразуми који то дозвољавају, као што смо имали у случају арапских компанија. Иностране компаније оснују фирму овде, та фирма легитимно купује. Тако се радило и када је почела приватизација, по закону који је то регулисао. Због тога је у Србији све више странаца који имају у власништву пољопривредно земљиште. 



Питање је само када ће и физичка страна лица почету да купују наше земљиште, вели саговорник „Дневника”. 

– Мења се Закон о земљишту и, уколико се не уреде услови по којима било ко може постати власник овдашњих њива, биће тако. Ти услови морају важити једнако и за домаће и стране купце, што значи да би порески обвезници Србије морали да буду третирани на исти начин као странци – указује Бугарин.

Пољопривредник Мирослав Грубанов из Удужења „Паор” за наш лист каже да је суштина је у томе да закони не ваљају, дозволили су све то.



– А ако смо кренули у Европу и определили се за тај пут, зашто не узмемо најбоље примере? – вели Грубанов. – У овом случају то је Мађарска, која не дозвољава продају своје земље странцима. Сељаци се питају да ли се ико у овој земљи истински залаже за останак државних њива у нашим рукама. Да ли опозиционе странке нуде неко друго решење, има ли уопште опречних ставова? Видимо да земља која је продата Арапима стоји необрађена. Када би то наш пољопривредник дозволио?



Грубанов понавља предлог тог удружења да се пољопривредно земљиште прода младим пољопривредницима, да се парцеле ограниче на 20 хектара, и то на 20 година, с тим да се пре свега обави реституција. 

Осврћући се на намеру „Ферера” да у Алекси Шантићу гаји лешнике, наши саговорници веле да та производња у Бачкој нема традицију али, наравно, није немогуће. Они већ на поменутом имању имају расадник који би требало да буде нуклеус за будуће засаде.



С. Глушчевић

 

Смењен директор Управе за земљиште



По „Дневниковим” информацијама, пре неколико дана смењен је директор Управе Министарства пољопривреде за пољопривредно земљиште Зоран Кнежевић.

– Индикативно је то што се такве ствари дешавају у време када се мења Закон о пољопривредном земљишту. Плашим се да ће се и том сменом потвдрити да држава не жели да уреди то питање већ да га остави отвореним, па да земљиште у Србији поседује онај ко има новац, а не ко се бави пољопривредом – каже Ђорђе Бугарин.