Награђен уређај за точење вина

Тако је сарадња Бојана Лазића, младог предузетника који се бави увозом и продајом угоститељске опреме, и научника са Машинског факултета, предвођених Милошем Милошевићем, резултирала проналаском уређаја за точење и чување вина, иновацијом која је ауторима донела Награду града Београда за 2016. годину.

Тај уређај омогућава угоститељима да у исто време имају неограничен број отворених флаша скупог и квалитетног пића, а да гостима послуже само једну чашу без бојазни да ће се остатак покварити или укиселити.

У самом уређају налази се гас аргон, који се кроз прикључак и чеп са вентилом убацује у флашу, у којој се прави надпритисак, вино се потискује из флаше и кроз цевчицу на другом крају вентила сипа у чашу, објаснио је за Танјуг Милош Милошевић, научни сарадником у Иновационом центру Машинског факултета.

Аргон остаје у флаши, која је херметички затворена, не реагује са вином, спречава улазак кисеоника и омогућава чување преосталог пића у боци.

Милошевић додаје да произвођачи вина нерадо пристају да се њихова врхунска пића точе на чашу, јер угоститељи некад неадекватно чувају остатак, па вино послужено након неколико дана из већ отоврене боце, промењеног укуса или мириса, наводи госта да помисли да се искварио прозивођач.

"Тако да смо решили проблем произвођача и угоститеља, јер смо гостима омогућили да наруче часу било ког квалитетног вина", каже Милошевић.

Идеје настају спонтано, понекад их диктира привреда, а ако идеја има техничку применљивост у пракси, научници радо прихватају изазов.

Циљ им је да од уређаја направе српски бренд и пласирају га на међуанродно тржиште и да покажу да млади предузетници и научници у Србији могу нешто да осмисле, направе и продају.

На тржишту постоје различити производи за чување и точење вина, попут вакуум чепова, који су, према речима Милошевића, пре неколико година доживели експанзију, али су повучени јер нису могли да сачувају квалитет вина на дужи рок.

Такође, постоје и еномати, који раде на принципу инертног гаса, али су превеликих димензија, органиченог капацитета и скупи. 

"Ми смо решили проблем малим апаратом, компатибилним са фрижидерима, који даје могућност коришћења неограниченог броја оторених флаша", каже овај иноватор. 

Милошевић је прецизирао да је, по точионом месту, просечна цена за еномат око 1.000 евра, односно око 8.000 за комплет од осам флаша, док ће њихов апарат, са осам чепова у комплету, коштати око 600 евра.

Проналазак је патентиран у Србији, а аутори су поднели захтев Европској патентној организацији за међународно признање. Сваки нередни корак је јако скуп, тако да им средства за даљу међународну заштиту, која су добили кроз ИПА пројекат ЕУ, који спроводи Фонд за иновациону делатност, много значе.

"Поднели смо захтеве за патент за ЕУ, Евроазију, Канаду, Америку и Аустралију и ušlli смо у националне фазе за те територије. Следећи корак је комерцијализација, за коју имамо подршку владиног Фонда за иновациону делатност", навео је Милошевић.

Циљ је, каже, да продају лиценцу или да започну сами производњу уређаја.

Уређај за чување вина могао би да “иде” у серијску прозиводњу, сваки део пројектован је тако да не захтева скупе машине и могао би да се произведе у Србији

"Разговарали смо са неколико компанија, а очекујемо помоћ Фонда да таргетирамо кључне произвођаче угоститељске опреме које већ имају развијену мрежу својих купаца и заједно са њима уђемо на светско тржиште", испричао је Милошевић.  

До тада, уређај је представљен на Сајму наутике на Мајорки, јер је веома интересантан за јахте и крузере, где се иначе пију луксузна, премиум вина.

На пројекту је, иначе, било ангажовано пет учесника, који су регирстровани као иноватори, а сви су угалвном из Иновационог центра и предузетници.

Рад на уређају почео је пре три и по године, сам развој је трајао више од шест месеци, а решење о признању патента, након две године евалуације пријаве, стигло је пре седам месеци.

А, онда су почела да стижу и признања.

Уређај им је донео Награду града Београда за 2016. годину у облсти проналазаштва, као и Награду за најбољи проналазак Привредне коморе Београда, уз улазак у финале такмичења за најбољу технолошку иновацију.

Милошевић има тек 32 године, а као предности ангажовања у Иновационом центру факултета наводи то што се увек ради на решавању нових техничких проблема.

"Ту сте нон стоп у неизвесности да ли ће пројекат да успе или не. Увек сте на ивици успеха или неуспеха", каже Милошевић.

Нове идеје и пројекте не открива, јер је приступ инжињера да се не рекламирају и не приказују идеје и уређаје док их не заштите и не буду сигурни да, када притисну дугме, уређај ради.

Али открива да тим Иновационог центра изазове проналази у различитим областима, па су тако утврдили неке нове методе за испитивање стоматолошких материјала.

"Испитивали смо композитне материјале и направили нову методологију за испитивање белих пломби, које се скупљају у току полимеризације и изазивају проблеме у стоматолошкој пракси... Тако да је наше ангажовање шаренолико, а и дирекор нам је рекао - немојте да очекујете да ћете два пута радити исти посао. То је велики изазов и велико задовољство", закључио је Милошевић.