Наредне седмице истиче рок за плаћање прве рате пореза на имовину

17. фебруар 2015. Нико од обвезника тог пореза још није добио решење. Већ годинама општинске пореске администрације га шаљу крајем маја или у јуну. Зато прву рату треба платити на основу прошлогодишњег решења. Односно, треба уплатити четвртину од укупног разреза из прошле године. Обвезници који то не учине, уз следећу рату ће платити и затезну камату од 14,5 одсто. То свакако није добра вест, а они који закасне рескирају да плате и казну. Е, ту има добрих вести. Крајем прошле године мењан је Закон о пореском поступку и пореској администрацији и казне су смањене: сада су уместо 50.000 динара – 5.000.

Како се у Војводини општинске пореске администрације припремају за наплату тог пореза и какву ће политику водити у тој области? Та стопа се по закону максимално може разрезати на 0,4 одсто тржишне вредности некретнине. Већина општина је ишла са стопама мањим од законског максимума. Међутим, у претходних неколико година цене некретнина у већим градовима су прилично пале, а с тим и приходи општина.

У Сремској Митровици стопа тог пореза је одређена на 0,25 одсто. Већ неколико година није мењана. О томе какву ће политику водити ове године начелник Градске управе за буyет и финансије у граду на Сави Душко Шарошковић каже:

– Стопу не мењамо – наглашава он. – Крајем поршле године смо послали информацију обвезницима који нису платили последњу рату тог пореза за 2015. и подсетили их на то да измире обавезе. Сви који редовно плаћају порез без кашњења, код нас имају право на умањење за наредну годину од десет одсто. Тако се мање наплати од једних, али ту разлику надокнађујемо из суме коју по основу затезне камате плате странке које су с ратама касниле. Наплата је код тог пореза више од 90 одсто.

Исто тако добром наплатом могу да се похвале и у Зрењанину. Тамо је стопа за грађане 0,3 одсто, а за правна лица 0,4.

– Грађанима смо послали информацију о аконтативном плаћању прве рате да их подсетимо – каже шефица Одсека за порезе у том граду Николина Шерфезе.

Познато је да су у 2015. години цене некретнина пале. Зато ће и рате пореза бити нешто ниже. Колико и како су општинске администације то рачунале, грађани ће сазнати када добију коначна решења за ову годину. Пад цена кућа и станова никако не иде наруку општинским буyетима. А која су решења, сем веће стопе, да се напуни каса?

Стручњак за ту област из немачке организације за помоћ ГИЗ Александар Грунауер каже да је у Србији ситуација од општине до општине различита. У већим градовима, попут Беогада и Новог Сада, па и у целој Војводини, већина некретнина је у пореској евиденцији општина, али у другим деловима земље баш и није. Свака пета кућа је непописана, а има општина које годинама нису ажурирале податке с терена.

Д. Вујошевић

Пописивачи и корист

Ажурно вођење евиденције је најбољи начин за бољу наплату. Зато из ГИЗ-а саветују општинарима да ангажују пописиваче. Они би ишли од врата до врата и снимили све некретнине, односно реалну ситуацију на терену. За град од 60.000 становника довољно је десет пописивача. За три месеца се све попише. То стаје 10.000 евра, али је корист која се добија од тог потеза вишеструка и дугорочна. Општине којима је ГИЗ до сада помагао повећале су порески обухват 20 одсто.