Накнада за топли оброк, кухиња у фирми или француски бонови?

а искуства земаља које примењују систем поделе бонова за те намене могла би да буду корисна и Србији, поручили су данас представници Савеза самосталних синдиката Србије.

Наиме, у С С С С данас је организован састанак са представницима ресорног министарства и француске делегације коју предводи Генерални директор за Евроазијски регион Жилијен Онглад и Гроупе Уп ради промовисања система бонова за ресторане у Србији.

Основана пре 50 година од стране синдикалних активиста, Гроупе Уп је трећа на свету на тржишту социјалних, културних решења, а систем бонова данас примењује се у висе од 40 земаља у свету, од којих је 19 у Европи.

Србија има шансе да као прва земља на Западном Балкану успостави систем бонова за исхрану у ресторанима, а да би се то постигло, социјални партнери и представници власти би морали да раде заједно на прилагођавању законског оквира, речено је на састанку.

Онглад је казао да је увођење бонова за исхрану у ресторанима начин да се води ефикасна економска и социјална политика, а која по правилу почива на социјалној предности прилагођеној запосленима.

Он је истакао да су неке земље у региону попут Мађарске, Румуније, Словачке почеле да примењују тај модел, а да је циљ да се то прошири и на Србију.

"То је систем који предвиђа да радник добија бон уз који може да одлази и добије услуге у ресторанима и маркетима у месту где живи и ради. Систем је врло повољан за предузећа и то им омогућава да радницима исплате неку врсту топлог оброка а да не плаћају порезе за то", објаснио је Онглад истичући да је тај систем позитиван и за послодавце, синдикате и државу.

Како је казао, чекове, односно бонове издаје фирма, али се са тиме може почети тек када се омогући законски оквир за то.

Такође истиче да свака земља одређује колики је дневни износ за радника, а примера ради, у Француској је то 10 евра по раднику.

"То је различито од земље до земље. У Румунији је по закону правило да се раднику могу дати бонови у вредности 40 евра месечно који се могу  користити и у ресторанима, али и трговинама", рекао је Онглад.

Та могућност у Француској постоји у 180.000 ресторана, и прехрана радника је искључиво ресторанског типа, док у Румунији та могућноист постоји у  40.000 трговина и ресторана.

Председник Самосталног синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Душко Вуковић рекао је да у Србији неки послодавци или издвајају новац или организују кантине да се радници хране током радног врема, док неки не испуњавају то право и не дају ни динар за топли оброк.

"Ових дана ћемо разговарати и са Унијом послодавца, делагацијом из Француске и ресорним министарством о томе да ли је потребно да се мењају одређени закони или да се донесе посебан закон како бисмо на тај начин увели могућност издавања ваучера за исхрану радника у ресторанима или маркетима током радног времена", истакао је.

Како је казао, неки послодавци избегавају или не уплаћују топли оброк или можда чак уплаћују минималан износ од 10 динара како би само формално испунили законску обавезу.

"Сигурно 30 одсто послодаваца у Србији уопште не исплаћује надоканду за топли оброк, нити организује у свом предузећу исхрану", казао је Вуковић.

Могућност каква постоји у Француској и још неким земљама са боновима представља и простор за повећање броја запослених у секторима трговине и угоститељства, али и пољопривреди, истичу представници делегације из Француске.

"То би могао да буде општи интерес. Ако то постоји у 19 земља ЕУ, и још у 21 земљи света које су развијене економски и ако је друштвеним договором то прихваћено као добар начин, могли би и ми покушати са применом тог система", рекао је Вуковић.

(Танјуг)