Највише пара набрали кукуруз, цигарете и малине

– каже за „Дневник” аграрни аналитичар Војислав Станковић. – Томе ће свакако допринети и пројектовани раст вредности бруто и нето пољопривредне производње од око 5,5 милијарди. Тој процени иде у прилог то што су све парне године у Србији родне, а непарне нису. У 2016. години реално је очекивати производњу кукуруза већу око 40 одсто у односу на претходну годину, а већ је реализована 20 одсто већа производња пшенице. Оптимални резултати се очекују и у производњи индустријског биља – 30 одсто, јесењих воћних култура – 25 одсто и поврћа – 15 одсто.

Србија је у овој години, у периоду јануар–август извезла пољопривредно-прехрамбених производа за две милијарде долара, што је раст од 7,3 одсто спрам резултата из истог периода прошле године, показали су резултати Републичког завода за статистику.Анализирајући их, Станковић наводи да је истовремено извоз те робе у укупном робном извозу учествовао с 21,1 одсто.



Вредност увоза од 882,8 милиона долара је 10,7 одсто мања од оствареног у периоду јануар–август 2015. године, с учешћем у укупном робном увозу од седам одсто. Суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа у поменутом периоду има раст од 26,2 одсто и износи 1,18 милијарду долара, а стопа покривености увоза извозом је 233,7 одсто.



Како у анализи спољнотрговинске размене наводи Станковић, ако се извоз агарних производа посматра у еврима, вредео је 1,72 милијарду, што представља раст од 7,1 одсто у односу на исти период лане, док је вредност увоза у висини од 790,5 милиона евра имала пад од 11 одсто. Суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа у периоду јануар–август 2016. године има раст од 13 одсто и износи милион евра.



Најзначајнији производи аграрног порекла у извозу били су меркантилни кукуруз у вредности од 207 милиона долара, цигарете – 199 милиона, смрзнута малина – 172 милиона, меркантилна пшеница – 101 милион. Јабука смо извезли за 71 милион долара, шећера за 62, сунцокретовог уља за 42, слатких бисквита и вафли за 40 милиона, а сировог уља од соје за 34 милиона долара.



Ако гледамо извоз по робним групама, воће и поврће има најбољи резултат с оствареним извозом вредним 547 милиона долара и учешћем од 5,6 одсто у укупном робном извозу. Жита и производи на бази жита свету смо продали за 450 милиона долара, с учешћем од 4,6 одсто у укупном робном извозу и оствареним суфицитом од 398,7 милиона.



М. Стакић

Купујемо кафу, банане...



На увозној страни, међу аграрним производима доминира традиционално група „неконкурентних” производа – сирова кафа у вредности од 40 милиона долара, банане за 28 и свеже поморанyе – 16 милиона долара. Од осталих значајнијих производа у увозу потребно је истаћи дуван за цигарете ижиљени, којег смо увезли за 51 милион, „остале производе за исхрану”, за које смо дали 46 милиона, јабуке вредне 20 милиона и цигарете од дувана вредне 20 милиона долара.