Најнижа цена није увек и најповољније решење

како се државни новац не би улудо расипао. Из овог документа јасно се види да често коришћена најнижа цена не мора бити најповољнија и, заправо није, јер оно што се јефтино купи на крају се папрено одржава и плаћа, па крајња рачуница показује да би такву логику и размишљање требало, као што је учињено у европским земљама, напустити.

Наиме, критеријум економски најповољније понуде у Србији прошле године користио се у само 19 одсто набавки, а критеријум најниже понуђене цене у чак 81 одсто случајева. Са друге стране, у земљама Евроспке уније пракса је обрнута, односно у 78 одсто случајева користи се критеријум економски најповољније понуде, а у свега 22 одсто критеријум најниже понуђене цене. Пракса је показала да је критеријум најниже понуђене цене погодан за набавку високостандаризованих једноставнијих добара, док је код набавке свих осталих комлекснијих добара и услуга поред цена потребно  користити и друге елементе.

Резултат коришћења најниже понуђене цене, као јединог критеријума за избор је да се купују предмети набавке који су иницијално најјефтинији, али су њихови трошкови експлоатације високи због честох кварова, високог утрошка енергије..., тако да је укупан трошак који има наручилац често већи него у случају квалитетнијег производа или услуге.

Након прошлогодишње измене Закона о јавним набавкама први пут је повећан интензитет конкуренције и износио је 2,9 понуда по закљученом уговору. Порасла је и успешност спровођења поступка јавне набавке тако што је повећан удео успешно окончаних поступака на 89 одсто, док је годину дана раније износио 86 одсто. Такође, прошле године је  смањен проценат учешћа обустављених поступака јавних набаваки са 13 на 11 одсто.

У Управи за јавне набавке истичу да је значајно повећана транспарентност поступка увођењем обавезе објављивања планова јавних набавки на порталу, као и одлука о додели уговора и обустави поступка. Прошле године Управа је дала 2.141 позитивно о 222 негативна мишљења о јавним набавкама. Најчешћи разлог за обустављање поступка јавних набавки, за преко половину случајева, било је да су добијене све неодговарајуће и неприхватљиве понуде. Новим решењем којим је предвиђено да понуђач доставља изјаву да испуњава обавезне и додатне услове, уместо да прикупља доказе, у знатној мери смањује се ризик да понуда буде неприхватљива због формалног пропуста да приложи неки од доказа.

Прошле године, наведено је у извештају Управе за јавне набавке, регистрована је шира примене оквирних споразума него у 2014. години, јер је 195 наручилаца закључило укупно 1.479 оквирних споразума, што је за 60 одсто више него претходне године.

Љ. Малешевић

У овој години поништена 323 тендера

Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки у првој половини ове године поништила је скоро сваки други тендер на који је поднета пријава. Укупно је било 672 тендера, а поништено их је 323 вредних 23 милијарде динара.

Разлози за поништење били су - погрешно написана конкурсна документација, дискриминисање једних фирми и фаворизовање других, а примећено је и сужавање конкуренције међу понуђачима кроз непотпуне захтеве за додатним условима.