Најбоље барене кобасице из "Бачке" а.д.

Привредна комора Србије.

Жири, којег је чини 21 стручњак са реномираних српских институција које се баве хигијеном и технологијом производње хране, попут Инститита за хигијену и технологију меса из Београда, Пољопривредног факултета из Београда, новосадског Технолошког факултета,  одлучио је да бренд "Најбоља српска кобасица", осим "Бачке", понесу и производи земљорадничке задруге "Трлић" и индустрије меса "Гомбит".

Циљ такмичења био је да се унапреди бренд и конкурентност домаћих произвођача, а рецептура је прописивала да кобасице садрже 65 до 70 свињског меса прве категорије и око 20 до 25 одсто масног ткива.

Потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић истакао је да учешће у такмичењу, као и стицање знака "Најбоља српска кобасица", даје производима домаће индустрије меса карактеристике бренда. 

Он је објаснио да знак "Најбоља српска кобасица" представља резултат поштовања стандарда који примењују произвођачи у Србији.

"Њихова основна одлика је квалитет према захтевима потрошача и као адекватна цена у односу на квалитет, и као такав, производ је истоветног квалитета, било да се продаје у земљи у којој је настао, било у целом свету", рекао је Милетић.

Стварање бренда, сматра Милетић, представља најтежи и најкреативнији задатак сваке индустрије, јер му је циљ подизање свести потрошача у квалитет производа одговарајућег порекла.

 "Српска индустрија меса заслужује поверење потрошача, јер има знање и потенцијал за унапређивање свог пословања", констатовао је Милетић.

На такмичењу су учествовале индустрије меса "Топола", "Неопланта", "Царнеx", "Yухор", "Златиборац", "Гомбит", "Бачка" а.д. , земљорадничке задруге "Трлић" и "Будућност", самостална угоститељско трговинска радња "Дукат" из Пирота, као и пољопривредна газдинства Саве Граорца из Ковиља и Ненада Војиновића из Кузмина.

Иван Настасијевић из Института за хигијену и технологију меса подвукао је да је дошло време да се, после низа година пропадања домаће индустрије меса и санкција, поново на тржишту појаве добри производи са националним префиксом.

Осим квалитетнијих произовда, додао је Настасијевић, то омогућава и повезивање индустрије хране са туристишком понудом Србије и другим аспектима привредног развоја земље.

Представник победник такмичења, шеф производње у "Бачка" а.д. Небојша Урумовић, истакао је да ће се та компанија трудити да њихови квалитетни производи дођу до свих потрошача, и додао да се надао победи.

"Имамо квалитетан асортиман производа, сви су прављени од меса са српског подручја, највише из Војводине", рекао је и додао да се нада да ће држава да препозна индустрију меса као знацајну грану привреде и наставити да јој помаже. 

Пољопривредник Ненад Војиновић из Кузмина рекао је да се пријавио на такмичење како би што више мотивисао младе на селу да крену његовим стопама, како би унапредили производњу кобасица.

"Ово ми такмичење много значи и сигурно ће ме још више мотивисати да се посветим тој производњи", рекао је Војиновић и додао да ће покушати да оствари сарадњу са представницима других произвођача које је имао прилике да упозна на такмичењу.

 Како су објаснили из Привредне коморе Србије не зна се поуздано од када датира производња "српске кобасице", па се зато као најстарији запис о постојању и рецептури производа под тим називом узима она из књиге "Методологија планирања и технолошког пројектовања у производњи и преради меса" из 1983.

Већински надев од 65 одсто, који је тада нормативно дефинисао српску кобасицу, чинило је 25 одсто месног теста, 25 одсто масног ткива, 10 одсто кожице и пет одсто изнутрица. 

Свињско и говеђе месо било је заступљено од око 35 одсто у саставу српске кобасице.

(Танјуг)