На државном послу 22.000 радника мање?

претходне, рационализација јавног сектора свела се на пензионисање оних запослених који су имали услове за одлазак у пензију, али драстичнијег и зацртаног смањења и технолошких вишкова није било иако је постојало званично обећање да ће се сваке године – а то значи прошле и ове – број запослених смањити за 25.000, од чега половина отпуштањем, а друга половина пензионисањем оних који за то имају услова. Уместо тога, маса зарада за ову годину већа је један проценат него за прошлу, а требало је по плану да буде четири одсто мања.

Но, овога пута ММФ, који јесте признао добре економске резултате Србије и дозволио повећање плата у јавном сектору и пензија, као обавезу Владе Србије за наредну годину под „одмах” навео је рационализацију јавног сектора. На „заборављену” рационализацију тог сектора ових дана подсетио је и Фискални савет Србије. У извештају који је ових дана објавио наведено је да детаљнија анализа структуре извршених јавних расхода од почетка године открива да нема видљивих помака у спровођењу реформских мера за смањење расхода у средњем року.

По подацима Министарства за државну управу и локалну самоуправу, јавни сектор од краја 2014. до прошлог месеца напустило је 22.000 запослених, док је по подацима Фискалног савета Србије тај број мањи и креће се између 18.000 и 19.000. Процењује се да је до смањења броја запослених у јавном сектору, које јесте остварено али не у довољној мери, дошло због пензионисања оних који су за то имали законске услове, а доказ за то налази се у чињеници да је из буyета за отпремнине потрошено знатно мање новца него што је то за ову годину било планирано.

У извештају Фискалног савета Србије од пре неколико дана подсећа се на то да је Влада Србије у трогодишњу Фискалну стратегију и аражман с ММФ-ом у своје трогодишње циљеве, без спроведене анализа, уврстила смањење броја запослених у општој здржави за чак 75.000 људи. Међутим, напомиње Савет, толико умањење броја запослених није ни приближно остварено, што је можда и добро јер би у противном функционисање јавне управе било угрожено. Али, лоша искуства из претходних година указују на то да је потребно потпуно променити приступ спровођењу реформе јавне управе.

„Још већу опасност видимо у томе што су, и поред другачијих најава, спроведене мере ишле више у правцу смањења, а не повећања квалитета јавне управе. Смањење запослености сведено је на стихијски одлазак запослених у пензију без новог запошљавања, а циљних отпуштања непродуктивних радника готово да и није било. То по дефиницији смањује квалитет јавних услуга јер су у пензију одлазили и квалификовани запослени, чије одсуство није надокнађено. Такође, врло се лако може десити да се након укидања забране запошљавања у јавном сектору, најављеног за март наредне године, поново попуне упражњена радна места и тако пониште досадашње уштеде од смањења броја запослених”, указује Фискални савет Србије.

Љ. Малешевић

Уместо 50.000 запослених, отишло мање од 20.000

У претходне две године, оцењује Фискални савет Србије, из опште државе отишло је упола мање људи него што је планирано: непуних 20.000 наспрам амбициозно планираних 50.000 људи од краја 2014. до септембра ове године. Такав исход, сматра Савет, последица је инсистирања на погрешном концепту рационализације. Неефикасно спровођење рационализације донеће, закључно с 2017. годином, буyетске уштеде готово три пута мање него првобитно планиране, а процес радионализације, између осталог, био је замишљен као кључна мера за смањење структурних неравнотежа на страни јавних расхода.