На бироу две хиљаде инжењера пољопривреде

 у Украјини за плату од 2.000 долара. Костић - послодавац, дакле, а у томе није усамљен, неће да прима стручњаке који “само имају диплому”, већ жели да запосли и добро плати стручњака који може одмах да ради конкретне послове за које је и примљен.

- МК нема проблем са новцем да уложи у јабуке, да уложимо у парадајз. Имамо проблем јер немамо кадрове који ће да имплементирају то што ми већ све знамо. Ко год нађе људе који ће да направе парадајз о ком смо причали, слободно нека их предложи. Нека да име и презиме и нека дође да ради. А не “завршио сам факултет, донео сам диплому”. Нека покаже где је радио и шта је успео досад – рекао је Костић на округлом столу о економским и социјалним последицама продаје пољопривредних предузећа и земљишта у Србији.



Док се чује оцена да Србија нема довољно добре и стручне кадрове у пољопривреди, као невероватан звучи податак да се тренутно на евиденцији Националне службе за запошљавање налази чак 3.030 незапослених у пољопривредној струци. Од тог броја њих 542 су дипломирани инжењери пољопривреде, 521 дипломирани инжењери за производњу биља, 422 дипломирани инжењери прехрамбене технологије, 383 агроекономиста, 202 дипломирана инжењера за сточарство и живинарство. У исто време, од тих 3.030 незапослених тренутно може да конкурише на свега шест радних места у различитим градовима Србије где се траже дипломирани инжењери пољопривреде, што значи да на једно расписано радно место долази више од 500 незапослених у пољопривредној струци.



Имамо дакле школоване пољопривредне стручњаке, али је и даље велики проблем пракса, јер је свима знано да је школовање једно, а пракса и практичан рад сасвим друго. Нису за то криви они који су пољопривредну струку изабрали као примарну и што су се за њу школовали верујући да ће у пољопривредној земљи као што је Србија бити потребни и да ће се лако запослити. Да нису у то веровали вероватно не би ни завршавали пољопривредне факултете, односно да су знали да је реч о суфицитарном занимању и да ће после добијања дипломе годинама чамити на бироу рада, могуће је да би изабрали неко друго занимање.



Љ. Малешевић

Милијарде уложене у школовање



Међу незапосленима пољопривредне струке има и доктора наука и магистара и мастера. По рачуници професора Миладина Шевалића, у њихово школовање уложени су огромни новци и помињу се милијарде изгубљеног капитала. Како каже, ако узмемо у обзир то да у просеку на школовање овог кадра, од инжењера до доктора наука, оде око 300.000 долара, то значи да Србија не користи више од 1,5 милијарду долара капитала уложеног у образовање тих младих људи.