На 550.000 фирми само 500 инспектора

поручено је на представљању Акционог плана.

– Ово је амбициозан циљ јер се и дан-данас најразвијеније европске државе боре са сивом економијом, која је код њих 15 одсто БДП-а – изјавила је руководилац Центра за економску политику при Привредној комори Београда Јелена Иванковић. – Национални програм за сузбијање сиве економије и Акциони план који га прати, а који је конципирала Влада Србије, заједно с НАЛЕД-ом и УСАИД-ом, први су организовани и координисани системски корак код нас у борби против сиве економије.

Тај програм је, како је додала, допринео повезивању свих институција, од Пореске управе, до министарстава, инспекције, самих привредника, који су незаобилазна карика у сузбијању сиве економије, и њиховом координисаном деловању, пре свега у идентификовању сиве економије, препознавању њених појавних облика и у активицији фискалног система и његовом прилагођавању за боље сузбијање те појаве.

– Кроз Акциони план планирано је и смањење фискалних и парафискалних намета ради релаксације окружења за пословање, али је неопходно да све то буде праћено јачањем свести и мотивације за поштовање прописа и за легално пословање – истакла је Јелена Иванковић, додајући да је задатак Привредне коморе ширење предности легалног пословања.

Борба против сиве економије је, како је истакла, до сада била ад хок, заснована на неким репресивним мерама које су давале краткорочне и не тако добре резултате. Неопходно је, међутим, да та борба буде дугорочна, системска, координисана и веома добро припремљена, а друштву је, како је истакла, потребна промена пореске културе, као и враћање одређеним правилима понашања „која смо заборавили борећи се с неким економским околностима које смо имали, као што су сиромаштво, и недостатак других ствари”.

– Предвидели смо разне подстицаје за оне који тек почињу пословање, пошто је стопа преживљавања новооснованих предузећа врло ниска. Тим преду-

зећима треба дати релаксацију и ослободити их намета, које ће плаћати касније, кад ојачају на тржишту – навела је Јелена Иванковић.

Координатор у Сектору за контролу Пореске управе Мирослав Ђиновић је указао на проблем ограничених капацитета те управе, имајући у виду 470.000 регистрованих пореских обвезника, и цифру од тек 500 инспектора. По његовим речима, у Србији има око 550.000 регистрованих и нерегистрованих пореских обвезника, што је, како је истакао, огроман изазов за Пореску управу и друштво.

Подизање свести грађана о плаћању пореза и стварање боље пословне атмосфере су, како је навео, од кључног значаја, а такође је неопходна и стимулација за оне који поштују пореске прописе.

С. Глушчевић

Фискални савет сумњичав

Чланови Фискалног савета су , међутим,  оценили овај план као негативан и изразили велику резерву по питању његовог домета.

Њима је чудно и што је на изради стратегије учестовао НАЛЕД, организација која заступа приватни интерес. „НАЛЕД заступа приватни сектор, нема експертизу за израду оваквог плана, односно то није у складу са међународном праксом“, реко је члан Фискалног савета Никола Алтипаркмаков који истиче да у доношењу једне такве експертизе мора бити заступљен јавни интерес.

Он објашнајва да искуства других показују да је кључна изградња снажне Пореске управе, а у нашој стратегији се предлаже заједничка одговорност већег броја државних установа. Према његовим речима, борба против сиве економије у наредним годинама зависиће од системских решења и изградњи адекватних институционалних система, пре свега Пореске управе.