Минималац нек порасте, порез на плате нек падне

а одлука ће бити донета 15. септембра пошто је то рок за утврђивање минималца. Ипак, да би стекла увид у ставове послодаваца о томе, Унија послодаваца Србије је на свом сајту спровела анкету о повећању минималне цене раде. На основу сада добијених резултата – јер анкета је и даље отворена – произлази да послодавци окупљени у тој организацији нису против веће минималне зараде. Такође, уверени су у то да би њено повећање смањило рад у сивој зони, али истичу да је неопходно да се смањи пореско оптерећење.

Рачуница послодаваца показује да порез и допринос на минималну зараду од 21.056 динара износи 12.407 динара, што значи да у овом тренутку за исплату минималне зараде мора да се издвоји 33.463 динара. Подела на доприносе које плаћа послодавац и оне које плаћају запослени по много чему је, тврде послодавци, књиговоствене природе, а у стварном животу је фиктивна јер у пракси радник прима нето плату, а социјалне доприносе и порез на зараду држави уплаћује послодавац. Због тога, сматрају послодавци, смањење пореског оптерећења рада, потогово када су у питању најниже зараде, знатно би допринело повећању конкурентности српске привреде и њених производа, повећању правилачности Србије за стране инвеститоре, мањој незапослености, а пре свега, сузбијању сиве економије.

Уколико се смањи пореско оптерећење рада, смањиће се, тврде послодавци, и висина обавеза коју они сваког месеца морају да идзвоје, а држава ће постати привлачинија за домаће и стране инвестиције, стварајући услове за економски раст и запошљавање. Корист од мањег опорезивања рада на крају имају сви – и привредници и радници. У европским земљама забележен је пад у пореском оптерећењу рада током протеклих двадесет година, и то у циљу одржања или повећања конкурентности радне снаге.

Послодавци као предлог нуде и увођење прогресивног система опорезивања рада јер би, како истичу, на тај начин могло знатно да се смањи пореско оптерећење најнижих зарада без смањивања укупних пореских прихода. Такође, то би знатно повећало конкурентност радно интензивних привредних грана у Србији, у којима и постоји најжешћа међународна конкуренција, и створили би се услови за оживљавање привредне производње, као и повећање приредног раста и запослености.

Послодаваци се залажу и за то да се размотри и могућност уређења минималне цене рада на нивоу гране, као у Немачкој, јер тврде да услови пословања нису у сваког привредној грани исти. То је посебно карактеристично за грађевинарство или пољопривреду јер у тим гранама велики број предузећа исплаћује минималац у зимским месецима када посла нема.

Општи закључак послодаваца, који са синдикатима разговарају о повећању минималца, јесте да се једино уз смањење пореског оптерећења зарада може увести ред у парафискалним наметима, а то води и већој минималној заради. Мора се, указују послодавци, увести и предвидивост финансијских и нефинансијских давања, а не да се преко ноћи привреди уводе нови милионски намети. Правна и финансијска непредвидивост дестимулише инвеститоре да крену у обзиљне пројекте, а предузећа не могу дугорочно да планирају своје пословање.

Дакле, све је на држави. Простала два социјална партнера у социјалном дијалогу – синдикати и послодавци јесу за повећање минималца. Синдикат то тражи јер од садашњег минималца, који се две године није мењао, радници не могу да живе, а послодавци свој благослов условљавају мањим државним наметима. Држава би, зарад повећања минималца, морала да се одрекне дела државних намета, а да ли је она, која је и сама послодавац за готово 600.000 запослених у јавном сектору, спремна то да учини, знаће се веома брзо.

Љ. Малешевић

У висини минималне потрошачке корпе

Један од послодаваца учесника у анкети Уније послодаваца Србије истиче да минималну цену раду рада треба повећати на цену просечне потрошачке корпе. Наравно, уз услов да се сва давања за фондове, доприносе, порезе и остало што убира држава умање за разлику између садашње и будуће нове цене рада.