Мањи откупљивачи пшенице издашнији од великих играча

цену од 17 динара за килограм хлебног зрна, заједно с ПДВ-ом. По тој цени преузету пшеницу произвођачима тренутно плаћају АД „Житопромет–Млин” из Сенте, „Делта аграр”, „Викторија група”, али у односу на највеће играче на српском тржишту, нешто су издашнији мањи откупљивачи, који настоје да тако придобију произвођаче и жељене количине зрна из жетве која је практично окончана.

Тако фирма „Геби” из Чантавира за килограм пшенице заједно с ПДВ-ом плаћа 17,20, а „Фарм-комерц” из истог места на северу Бачке зрно преузима за 17,50 динара. Откуп по највишој цени у Чантавиру, како указују из Ж „Напредак” у Горњем Брегу, укључује и превоз пшенице о трошку произвођача, тако да је на паорима да се прерачунају да ли је та издашност у цени исплатива.

У сенћанском „Житопромет–Млину”, по речима председника компаније Предрага Ђуровића, напунили су силосе по очекивањима јер су на два места у Сенти и силосу у Новом Кнежевцу ускладиштили 65.000 тона, а рачунају на још око 15.000 тона зрна збринутог у смештајним капацитетима задруга и коопераната, тако да на располагању има 80.000 тона.

– Средином прошле недеље смо утврдили откупну цену од 17 динара, заједно с ПДВ-ом, али смо опредељења да ћемо је кориговати уколико неко од великих домаћих откупљача изиђе евентуално с вишом ценом и изједначити се с њом, и у том погледу нико од произвођача неће бити оштећен – категоричан је Ђуровић.

Он додаје да „Житопромет–Млин” за организаторе производње исплаћује 1,10 динар по килограму предате пшенице, плус ПДВ, а да у тој калкулацију компанију килограм хлебног зрна кошта 16,84 динара, а на ту цену плаћају и трошкове превоза од пола динара по килограму. Са свим тим трошковима сенћанску компанију килограм пшенице кошта 17,35 динара.

Директор Ж „Напредак” из Горњег Брега Јожеф Шандор каже за наш лист да су се та задруга и Ж „Сента” из Сенте и „Утрине” из истоименог места ађанске општине, договориле и свим произвођачима који су им испоручили пшеницу за исплату обрачунале цену од 17,20 динара, с ПДВ-ом. То је учињено због тога што је „Геби” на том терену значајнији откупљивач па тако произвођачи који сарађују с тим задругама неће бити оштећени у случају да су пшеницу уговарали и испоручили „Житопромет–Млину”. Директор Шандор напомиње да су цену за уједначену исплату „испеглали” на рачун марже коју добијају као организатори производње.

Иначе, жетва пшенице у Војводини је при крају. Квалитет је, кажу стручњаци, углавном добар, и с те стране нема разлога за бригу. Процењује се да ће укупан род у Србији бити од 2,3 до 2,5 милиона тона, што ће покрити домаће потребе и извозних милион тона. И ове године, међутим, остаје непознаница колико је пшенице засејано, а изостаје и разврставање по квалитету хлебног зрна.

М. Митровић

Јефтино жито не паше ни млинарима

Приноси су много бољи него ранијих година, а како кажу у житомлинским компанијама, за њих, као млинаре, важно је то што је квалитет зрна – хектолитарска маса и садржај протеина – на веома високом нивоу па се од таквог зрна може направити и добро брашно. Ниска цена пшенице не одговара ни млинарима јер ће исто тако ниска бити цена брашна, с којом се не могу покрити трошкови производње.