Лоши закони упропастили српски буџет

остатити да заштити интерес државе у чак 1.111 судских процеса које су покренули незадовољни купци, али и Република Србија. Другим речима, она ће наставити да брани буџет Србије од лоших купаца.

Агенција за приватизацију је прошле године морала да плати готово седам милиона евра на име изгубљених 15 спорова с бившим купцима, међу којима су и некадашњи власници „Меркура” из Бачке Паланке, али и контроверзни бизнисмен Миле Јерковић. Због правоснажних пресуда, рачуни Агенције за приватизацију прошле године били су у више наврата блокирани јер су бивши купци тако намиривали своја потраживања. Убедљиви рекордер по висини новца добијеног од Агенције за приватизацију је украјински „Азов импекс” са судском пресудом о повраћају 1,35 милиона евра на име банкарске гаранције за раскид уговора за „Фабрику вагона” из Краљева.

Спор против Агенције за приватизацију за наплату вишемилионске гаранције међу првима је добио Миле Јерковић, који је у приватизацији на своје име и имене чланова породице, купио више од двадесет фирми, од чега је половина уговора о куповини поништена. Прву судску пресуду којом је узео новац од Агенције за приватизацију добио је за гаранцију издату приликом приватизације „7. јула”. Мада је већина предузећа које је управо он приватизовао враћена у окриље државе, с огромним дуговима и неисплаћеним платама, Јерковић је, уместо да плати држави, од ње узео новац и тако зарадио на пропалим приватизацијама.

Велики новац од Агенције за приватизацију на име накнаде за неоправдано наплаћену гаранцију добила је и бугарска „Мина компанија” после раскинуте приватизације нишког „Вулкана”, затим конзорцијум с Милованом Вулићевићем на челу, после раскида уговора о куповини „Венчаца” из Аранђеловца, као и бивши власници шабачког „Декора”, „Ламината” из Бајине Баште, „Кућне радиности” из Темерина, млина „Будућност” из Српске Црње, „Кулирпласта” из Раткова...

По објашњењу Агенције за приватизацију, спорови су се губили по различитим основама, а сви се односе на раскид купопродајних уговора. Суд је, на основу слободног судског уверења, стао на правно становиште да се примењују одредбе Закона о облигационим односима, а не одредбе Закона о приватизацији. Све пресуде које је донео против Агенције за приватизацију су касније постале правоснажне. Међутим, да је суд у споровима где несавесни купци туже Агенцију за приватизацију и траже уложени новац иако су предузеће довели до пропасти применио Закон о приватизацији, прича би била сасвим другачија и они би остали празних шака.

По оцени бивишег директора Агенције за приватизацију, а сада приватизационог саветника и правника Бранка Павловића, Закон о приватизацији није усклађен с другим законима у правном систему и сасвим је логично да се пресуде доносе сходно одредбама Закона о облигационим односима ,који је у складу с Уставом Србије. Другим речима, он тврди да је Закон о приватизацији лош, што за последицу има то да лоши купци и упропаститељи предузећа на крају од државе добију назад новац који којим су купили фирму у много бољем стању него што су је оставили.

Љ. Малешевић

Двострука штета

– Држава је због лошег законодавства дупло општећена: прво је претрпела штету у приватизацији, због чега је била принуђена на то да је раскине, а потом је државна агенција судском одлуком принуђена на то да плати накнаду бившим власницима, управо онима који су уништили та предузећа исисавши им сав капитал – каже професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић. – То је свакако лоше и нешто због чега грађани имају право да буду огорчени јер и они плаћају цех накарадних законских решења. Неусклађеност закона који узрокују такве, по државу штетне судске одлуке и уопште нестручан рад надлежних у Агенцији, представљају велики проблем који је настао због лоше приватизације, процеса који је тотално упропастио привреду земље. Једина два циља су била распродаја друштвене имовине и пуњење буџета новцем добијеним на тај начин. Таква пракса се показала не само штетном када је реч о привредном животу већ је, нажалост, и држави нанета огромна штета.