Лоши директори коначно на „црној листи”

надзорних одобра против којих су изречене кривичне, прекршајне или управне санкције због лошег пословања, односно Регистар ограничења које државни органи доносе за фирме. Руководиоцима фирми које се нађу у Регистру биће изречене привремене мере, попут забране пословања, оснивања нових фирми или располагања новцем.

На самом почетку рада тог својеврсног регистра лоших руководилаца не види се ниједан податак јер ће се листа пунити постепено, а упис података обављаће се по службеној дужности. Но, како време буде одмицало, у њему ће се тачно видети који руководилац или власник фирме не поштује закон, било тако што својим пословањем уништава предузеће, вара пословне партнере или не исплаћује плате запосленима.

О томе колико је успостављање те електронске базе податка лоших директора и власника важно најбоље сведочи чињеница да су само од 2008. до 2014. године такозване фиктивне фирме оштетиле више од 19.500 предузећа и предузетника. Легално регистровани „преваранти” гасили су своје презадужене фирме а да претходно нису платитили преузету робу и услуге, наневши тако савесним пословним партнерима штету од око 255 милиона евра. Често се догађало да је реч о фирмама без иједног запосленог. Оснивање фирми без запослених настављено је и прошле године – по подацима АПР-а било их је 25.790. Неке од њих су пословале успешно и чак исказале завидну добит у прошлогодишњем пословању, али зато има много оних које су исказале губитке.

Посебна прича су директори и власници фирми који месецима радницима не исплаћују плате. Годинама се прича да ће бити направљен регистар „црних директора”, у којем би се поименце нашли они који дугују радницима зараду, али је све и остало само на најавама. У регистру лоших директора требало би да се нађу и привредна друштва и предузетници који имају неизмирене обавезе према радницима, али само под условом да у евиденцију привремених ограничења буде као основ уписано управо то што имају дуговања према својим запосленима. Јер, уколико се то не унесе у регистар као основ уписа, већ се послодавац или власник нађе у Регистру због нечег другог, односно дуговања држави, пословним партнерима и добављачима, од тога радници велике вајде неће имати.

Прошлогодишњим усвајањем Закона о централној евиденцији привремених ограничења права лица организованих у АПР-у предвиђено је успостављање евиденције у којој ће на једном месту бити систематизовани прикупљени подаци о привредним субјектима, односно њиховим власницима и директорима. На рашњем представљању Регистра ограничења које државни органи доносе за фирме у АПР-у министар привреде Жељко Сертић оценио је да је важно што сада на једном месту постоји евиденција свих учесника у привреди који су кршили закон.

– Добили смо добар алат да пратимо и јавно објавимо ко је у привреди прекршио закон, а судови и други државни органи треба да одреде казнене критеријуме – истакао је Сертић.

Директор АПР-а Звонко Обрадовић објашњава да је пројекат формирања Регистра трајао три године, те да је реализован уз донацију Норвешке од 700.000 евра.

– Лица која одреде државни органи уносе податке о ограничењима у Регистар – рекао је Обрадовић. – Ограничења могу бити забрана располагања новцем или забрана регистровања нове фирме. Ти подаци ће бити јавно доступни док трају ограничења, али лични подаци лица у тим фирмама неће бити објављени.

Љ. Малешевић